Štampa:
Komentar: Držanje biznismena Miroslava Miškovića u pritvoru četiri meseca bez optužbe ne ispunjava ovaj standard.
KOLUMBIJA, Južna Karolina — Širom sveta postoji sve veća saglasnost da je posvećenost borbi protiv korupcije neophodna za uspostavljanje vladavine zakona u novim demokratijama.
Mnogo godina međunarodnu borbu protiv korupcije promovisale su isključivo Sjedinjene Američke Države. Na primer, američki Zakon protiv korupcije u inostranstvu, koji je donet 1977, jednostrano je zabranio američkim kompanijama da plaćaju mito stranim funkcionerima u zamenu za poslovne prilike.
Uprkos naporima koje godinama ulaže Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), veoma mali broj zemalja je uspevalo da održi ovaj standard u svojim kompanijama, što je često narušavalo poslovne interese SAD u inostranstvu.
Danas, međutim, Evropska unija se pridružila Sjedinjenim Američkim Državama u aktivnom promovisanju borbe protiv korupcije. Ovo je naročito važno sada kada su mnoge bivše komunističke države prešle ili upravo prelaze na demokratiju slobodnog tržišta i pridružuju se, ili pokušavaju da se pridruže Evropskoj uniji.
Dok pokušava da uđe u Evropsku uniju, Srbija je dobila jasnu i glasnu poruku: borba protiv korupcije i poštovanje vladavine prava su evropske vrednosti kojih se Srbija mora pridržavati.
Da bi održala svoje napore na putu ka dobijanju članstva u EU, Srbija pokušava da dokaže kako razume značaj borbe protiv korupcije. Nažalost, problematičan je način na koji se srpske vlasti pridržavaju vladavine prava u gonjenju optuženih za krivična dela.
Možda najupadljiviji — i najproblematičniji — primer borbe Srbije protiv korupcije jeste hapšenje i držanje u pritvoru Miroslava Miškovića, jednog od najimućnijih biznismena u ovoj zemlji.
U skladu sa srpskim zakonom protiv korupcije, Mišković je uhapšen u decembru, a njegovo hapšenje je srpska vlada označila kao svoju spremnost da se uhvati u koštac s jednim od najmoćnijih ljudi u zemlji.
Iako je zadavanje udarca korupciji dobrodošlo, nekoliko aspekata slučaja Mišković predstavljaju razlog za zabrinutost.
Prvo, Mišković je u pritvoru četiri meseca. Ipak, protiv njega nije podignuta optužnica za neki prestup. Detalji istrage sve vreme dospevaju u medije. Ipak, zvanična optužnica nije podignuta.
Drugo, on je pod istragom na osnovu zakona iz komunističke ere kojim se zabranjuje „zloupotreba službenog položaja“, srpskog pandana zakonima na osnovu kojih su gonjene kontroverzne ličnosti u ostalim bivšim komuniskičkim državama.
Ovaj zakon datira iz perioda kada su gotovo sva velika preduzeća bili u vlasništvu države. Ali sada kada je privatno vlasništvo ponovo uvedeno u najvećem delu srpske privrede, potpuno je besmisleno krivično goniti poslovnog čoveka kao da je reč o funkcioneru. Mišković ni u kom slučaju nije funkcioner. On je privatni biznismen koji je deo svog velikog bogatstva stekao u periodu privatizacije u Srbiji.
Srbiji su zvaničnici EU rekli da mora prestati s primenom ovog zakona na privatne biznismene ukoliko želi da modernizuje svoje krivično pravo. Uprkos tome, sprska vlada to i dalje radi.
Treće, postoje ozbiljni činjenički problemi u ovom slučaju. Na osnovu informacija koje su procurele u medije, izgleda da srpska vlada predstavlja uobičajene poslovne transakcije, na primer plaćanje kamate po tržišnim cenama i zaradu od prodaje akcija, kao kršenje zakona. Takve optužbe podrivaju klimu investicija i dovode u pitanje osnovne principe ekonomije slobodnog tržišta.
Možda je za podržavanje vladavine prava najvažnije da se ova pitanja rešavaju na sudu, a da se Miškoviću odobri pretpostavka da je nevin i prilika da se brani sa slobode. Ne bi trebalo da i dalje ostane u pritvoru bez podignute optužnice niti da mu se presuđuje u medijima.
To „vladavina prava“ podrazumeva. Ozbiljni napori u borbi protiv korupcije mogu postojati samo u okviru vladavine prava.
Vladavina prava ne podrazumeva samo primenu zakona (ili u ovom slučaju primenu zakona od pre više decenija). Ona iziskuje transparentnost, pravedno postupanje i odgovornost. Značajno je to što je Srbija sada ima izabrane vođe, privatne kompanije i kampanju za borbu protiv korupcije. Međutim, kad se računi svedu, vladavina zakona iziskuje političku volju na najvišem državnom nivou i na svim nižim nivoima.
Slučaj Mišković je važan ispit za posvećenost Srbije vladavini prava. Zbog svoje budućnosti u EU — kao i u zajednici demokratija sa slobodnim tržištem širom sveta – ovo je ispit koji Srbija nikako ne sme da padne.
Džoel H. Samjuels je vanredni profesor prava na Univerzitetu Južne Karoline i zamenik direktora Agencije za saradnju o vladavini prava. Često drži predavanja o promovisanju vladavine zakona u inostranstvu američkim službenicima iz Ministarstva obrane, Ministarstva pravde, Stejt Dipartmenta i američke državne agencije USAID.
Izvor: Global Post, 25. april 2013.
