Začinite svoj entuzijazam ugledajući se na Srbe

Upravo sam se vratio iz Beograda i Srbije, tužnog poprišta krvoprolića tokom devedesetih godina prošlog veka. Građanski rat je gotov, ali je privreda i dalje u potpunom haosu. Sa 1,6 miliona stanovnika u širem gradskom području, Beograd je jedan od najvećih gradova u jugoistočnoj Evropi i mesto koje pruža mnoštvo mogućnosti za urbane inovacije. Ipak, na horizontu se vidi samo jedan građevinski kran.

Moji domaćini bili su Globalna mreža Ujedinjenih nacija, Privredna komora Srbije i Delta Holding, najveća privatna kompanija u zemlji. (Istini za volju, iako su svi moji troškovi pokriveni, nisam dobio nikakav honorar.)

Ovo je veoma dinamična sredina. Vlasnik Delte Miroslav Mišković je u pritvoru od prošlog decembra zbog „optužbi za korupciju“. Pored mnoštva drugih poslova, ova kompanija nadgleda ono malo infrastrukture koja se ovih dana odvija u zemlji (na primer, jedini građevinski kran je u nadležnosti ove kompanije); Mišković, njegov sin i pojedini članovi Upravnog odbora optuženi su za razne finansijske marifetluke u vezi sa tim projektima.

Nekoliko spoljnih posmatrača pripisuju ovu aferu političkom progonu. Neki porede Miškovićev pritvor sa Mihailom Hodorkovskim, ruskim biznismenom čije je izbegavanje poreza teško oceniti posmatrajući sa strane zbog oligarhijske klime u vreme vladavine premijera Borisa Jeljcina i političkog režima sadašnjeg premijera Vladimira Putina. Ipak, čelnici Delte se ne ljute već nastavljaju sa svojim brojnim poduhvatima, pokazujući sve vreme stočki fatalizam: „Možda se ne slažemo s onim što se dešava, ali moramo da dozvolimo da vladavina prava ide svojim tokom“, rekao mi je jedan od njih.

Teško je, a možda i nemoguće, oceniti ovaj slučaj iz udobne fotelje na istočnoj obali Amerike. Ali, bez obzira na to šta optuženi ljudi jesu ili nisu uradili, mnogo značajnije jeste to što većina trgovinskih koncerna u Severnoj Americi nema nikakvo opravdanje da Deltu posmatra sa visine. Zapravo, ova kompanija je transparentnija od mnogih na Zapadu.

Ovaj zaključak nije proistekao iz kurtoazije prema zaposlenima u Delti. U doba transparentnosti ne bi trebalo da tapkamo u mraku. U Beograd sam stigao pravo iz Amsterdama, gde je Globalna inicijativa izveštavanja (GRI) upravo predstavila nove smernice. Globalna inicijativa je partner ovog časopisa i svetski lider u promovisanju korporativne transparentnosti kroz veoma strog i metodičan sistem izveštavanja na osnovu kojeg sastavljamo svoju godišnju listu “100 najboljih korporativnih građana”.

Vesti iz Amsterdama važne su iz dva razloga. Iako je izveštavanje u porastu širom sveta, uključujući, napokon, i Severnu Ameriku, ne može se zanemariti problem „istraživačkog premora“. U tu svrhu je Globalna inicijativa učinila svoje standarde i sredstva znatno dostupnijim. Podjednako je značajno i to što ova organizacija ističe „materijalnost“ kao svoj glavni princip. Rukovodeći se doktrinom „izvesti ili objasni“, Globalna inicijativa olakšala je kompanijama da kažu „da“ izveštavanju (a istovremeno i teže da kažu „ne“!) unoseći veću fleksibilnost u svoj sistem. Ukoliko izveštavanje nije presudno za dati posao, Globalna inicijativa samo traži od izveštača da objasni zbog čega je tako.

Pogađate, zar ne? Čak i po starorežimskim načelima, Delta holding ne samo što je sve vreme izveštavala u skladu sa kriterijumima Globalne inicijative, što je razlikuje od ogromne većine severnoameričkih kompanija, nego je, u proređenom okruženju nominovanih na listama Globalne inicijative, Delta ove godine dobila ocenu B+.

Nije loše, kažete? Sa ovakvom ocenom bi prosečan srednjoškolac mogao da upiše neki dobar fakultet. Ali, upamtite, već smo u „brzoj klasi“, jer (nažalost) većina severnoameričkih kompanija jednostavno ne izveštava. A među onima koji to rade, svega petnaest procenata od maja 2013. naovamo moglo bi da se pohvali boljom ocenom transparentnosti u odnosu na Deltu.

Dan pre nego što sam se susreo sa svojim domaćinima, posetio sam grob Josipa Broza Tita. Vođa otpora protiv nacista, čije je herojstvo tokom Drugog svetskog rata dovelo do njegove 35-godišnje neprikosnovene vladavine, predmet je potpuno oprečnih generacijskih pogleda među njegovim nekadašnjim podanicima u Srbiji, Hrvatskoj i ostalim delovima bivše Jugoslavije. Kako najstariji, tako i najmlađi građani uvek će ga prvo povezati sa oslobođenjem. Oni stariji od 40 godina Tita obično smatraju blagonaklonim diktatorom čija je smrt (nakon koje je usledio raspad zemlje) ostavila osećaj izgubljene veličine.

Ipak, i pored toga što je Titova taktika čvrste ruke bila delimično uslovljena bliskošću ove zemlje sa Sovjetskim Savezom tokom hladnog rata, ti dani su gotovi. Jedini put ka oporavku počiva na otvorenosti i transparentnosti. Stoga bi kompanije sa zapada mogle da se ugledaju na Deltu.

(Dirk Olin, glavni urednik), 9. jul 2013.)

Originalnu verziju članka na engleskom možete pogledati ovde.