Afera sa ličnom kartom Andreja Vučića, hapšenje Dragoslava Kosmajca i suđenje Miroslavu Miškoviću, samo su neki od najistaknutijih slučajeva u kojima su javni funkcioneri i nosioci vlasti nedozvoljeno komentarisali sudske postupke pre donošenja pravosnažnih presuda i tako ugrozili nezavisnost sudske vlasti. Ovo je pokazao izveštaj Komiteta za ljudska prava JUKOM o poštovanju Kodeksa ponašanja članova Vlade i poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, a koji u svom tekstu prenosi dnevni list „Danas“.
Svrha ovih pravilnika o ponašanju je da poprave stalni problem srpskog pravosuđa a to je zavisnost i mogućnosti za uticaje iz sfere izvršne vlasti. Tako je pre donošenja pravilnika bilo nekoliko sudskih postupaka u kojima su pritisci dolazili sa najviših instanci vlasti.
U izveštaju se navodi slučaj Dragoslava Kosmajca, kao jedan od najprominentnijih primera javnog označavanja učiniocem krivičnog dela osobe protiv koje su preduzete samo i isključivo pretkrivične radnje.
„Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić nazivao ga je ‘najvećim narko-dilerom u Srbiji’ iako Kosmajac nikad nije gonjen za krivično delo koje se vezuje za trgovinu drogom“, istakao je JUKOM.
Izjave političara tokom procesa
Oni su analizirali i slučaj Miroslava Miškovića, kao jednako propraćen brojnim izjavama političara pre početka procesa, tokom samog procesa, ali i nakon donošenja prvostepene presude.
„Pre nego što je i došlo do bilo kakvog sudskog procesa, premijer je dugo najavljivao putem medija da se radi o krivičnim delima proizvodeći atmosferu da je stvar dokazana i bez ikakve sumnje“, stoji u izveštaju ove organizacije.
Po oceni JUKOM-a, simptomatičan je i slučaj Andreja Vučića, brata predsednika Srbije i vlasnika firme Asomacum, za koju se sudski dokazivalo da li je njegova kao što je ukazivano u javnosti, ili je napravljena sa falsifikovanim potpisom, nakon što mu je ukradena lična karta, kako je on tvrdio.
„Proces dokazivanja vodio se i na sudu, a za sve vreme trajanja postupka, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i narodni poslanici vladajuće većine su kroz medije davali izjave o falsifikovanom potpisu i jasno ukazivali u kom smeru sud treba da presudi. Na kraju procesa, Privredni sud u Beogradu usvojio je tužbeni zahtev Andreja Vučića, brata tadašnjeg premijera“, ukazali su oni.
Pravnici JUKOM-a ustanovili su da, iako se članom 6 Zakona o uređenju sudova zabranjuje korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka, svedoci smo sve učestalijih situacija gde se ova odredba krši.
„Uprkos donošenju posebnih kodeksa u političkoj praksi ostaje tradicija javnog i medijskog pritiska od strane političkih aktera, kroz učestale komentare upućene sudijama i tužiocima. Komentarisanje sudskih postupaka praktikuju svi predstavnici vlasti – od lokalne do izvršne i zakonodavne, što indukuje strah kod sudija da slobodno odlučuju i presuđuju nezavisno od bilo kakvog spoljnog uticaja“, upućeno je u izveštaju.
Slučaj Bubalo
Kao jedan od najflagrantnijih primera kršenja vladinog kodeksa ponašanja, JUKOM navodi i komentarisanje oslobađajuće presude bivšem ministru privrede i privatizacije Predragu Bubalu, od strane gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.
„Uprkos redukovanju, postoje vrlo važni medijski ekscesi kada se komentarisanje sudskih postupaka kršilo na brutalan način, što smo mogli videti u slučaju Vučević. Političari i javni funkcioneri i dalje proizvode pritisak na rad suda, javno sugerišući ili kritikujući postupanje sudija u određenim predmetima“, zaključeno je u izveštaju.
