Štampa:
Kapitalizam i kapitalisti su najveći neprijatelji komunizma od Karla Marksa do danas, do članova raznih saveta, komisija, agencija i odbora za borbu protiv korupcije u Srbiji. Inače, korupcija je rodno mesto, suština i sama kvintesencija komunizma, propalih komunističkih režima i njihovih satrapa i diktatora.
S obzirom da je kapitalizam zasnovan i funkcioniše na zakonima logike, tržišta i pravne države korupcija je u tom sistemu svedena na minimum. Komunizam se u Evropi raspao i otišao u ropotarnicu istorije.
Međutim, u Srbiji danas i ovde za 90 posto populacije kapitalizam je bauk, a kapitalisti glavni uzrok teškog života i svih problema građana Srbije. Srbija je jedna od retkih država u Evropi u kojoj su jednakost u siromaštvu, svaki drugi egalitarizam i uravnilovka ideal najvećeg dela njenog stanovništva. U Srbiji je svaki bogat i uspešan čovek sumnjiv i kandidat za hapšenja, oduzimanja imovine i raznovrsnu satanizaciju.
Miroslav Mišković je trenutno na udaru i kao kapitalista dežurni je krivac za sve nedaće kroz koje prolaze država Srbija i njeni građani. Autentični kapitalista i jedan od najbogatijih ljudi Italije Silvio Berluskoni bio je najduže premijer Italije u njenoj istoriji. Uzgred, Berluskoni je jedan od najomraženijih stranih političara u Srbiji. I pored toga što je bio izložen žestokoj negativnoj medijskoj kampanji, Berluskonijeva stranka je na izborima dobila 30 posto glasova ( poređenja radi u Srbiji ni naprednjaci ni demokrate nisu dobili 30 posto glasova ). U Italiji je njen najbogatiji čovek ponovo kandidat za premijera, a u Srbiji Miroslav Mišković je u zatvoru. To je najbolji pokazatelj ogromne razlike između srpskog kvazikapitalizma i italijanskog tradicionalnog i originalnog kapitalizma.
Miškovićev advokat je na televiziji rekao da on za kapitalističke poslove odgovara po komunističkim zakonima. Tom konstatacijom najpreciznije je definisan krivični postupak koji se trenutno vodi protiv njega. Miroslav Mišković odgovara za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. On nije službenik države Srbije, niti bilo koje njene institucije ili preduzeća niti ima bilo kakav položaj u njima. Miroslav Mišković je privatnik, vlasnik firmi registrovanih u zemlji i inostranstvu. Jednom rečju, on je kapitalista. Njegov glavni cilj je profit i njegovo ostvarenje, uvećanje, proširenje i unapređenje, što je osnovni motiv, delatnost i cilj miliona kapitalista širom sveta. Poslovi vezani za navedene aktivnosti uobičajene za proces rada u kapitalizmu inkriminisani su kao radnje izvršenja krivičnog dela u optužbi protiv Miškovića. To je nonsens, apsurd i najcrnji voluntarizam; to je nasilje nad pravnom i svakom drugom logikom, potcenjivanje zdravog razuma i ljudskog mišljenja; to je zloupotreba prava i zakona.
Koliko su besmislene optužbe protiv Miškovića, vidi se iz optužbe koja mu stavlja na teret da je do dobiti došao po osnovu vlasništva i uloženih finansijskih sredstava. To je potpuno normalno, legalno i dozvoljeno sticanje dobiti i tu nema protivpravnosti, s obzirom da nije prekršen nijedan zakon ili neki drugi propis. Jedan od osnovnih elementa krivičnog dela je protivpravnost delovanja koja u Miškovićevom slučaju ne postoji. Mišković se optužuje da je stvarao privid da se radi o regularnim pravnim poslovima, a uopšte se ne kaže o kakvom prividu je reč, na koji način ga je stvarao i šta je karakteristika tog privida. Takođe se ne navodi šta je suština regularnog posla ako je Mišković stvarao njegov privid i kakva je razlika između privida regularnosti i prave regularnosti.
Svaki vlasnik firme prema državi u kojoj je firma registrovana ima čitav niz obaveza, od plaćanja poreza, raznih doprinosa, zatim obezbeđenja kvaliteta proizvoda i usluga, stvaranja uslova za rad i bezbednost radnika i korisnika, postupanja u skladu sa principima lojalne konkurencije i mnoge druge. Nijednu obavezu Mišković nije prekršio niti mu se to stavlja na teret. Takođe se ne optužuje ni za davanje ili primanje mita. Optužba se odnosi samo na legalne i regularne poslove koje je Mišković kao privatnik preduzimao.
Izvor: Danas, 11. april 2013; Autor: Dragoljub Todorović, advokat iz Beograda)
