Miroslav Mišković na skupu privrednika
sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem (maj 2014.)

Ja danas želim da govorim o najvećem problemu u srpskoj privredi, a to je zapošljavanje. Hoću da vam kažem gde mi iz Delte vidimo mogućnost za otvaranje novih radnih mesta. Pri tome ću se zadržati se na dve glavne oblasti – na poljoprivredi i na građevinarstvu.

Poljopriveda je sigurno grana u kojoj imamo najveće šanse da povećamo zaposlenost, ali ona je istovremeno i najveći problem Srbije. Šansa je u tome što naš agrar ima visok potencijal, a problem je što je poljoprivreda, ovakva kakva je danas – u lošijem stanju od industrije.

Radnik u Kraljevu, Šapcu, Zrenjaninu… ima platu koja nije velika, 300 ili 350 evra, ali seljak – ako obrađuje od 5 do 10 hektara – ne može da zaradi ni tu platu.

ZAŠTO?

– staromodni način proizvodnje, a naročito u centralnoj i južnoj Srbiji

– Srbija ima ograničene površine obradive zemlje, ja slobodno mogu da kažem da su one male. Male su ako želimo da se bavimo uzgajanjem merkantilne pšenice i kukuruza, jer Brazil, Argentina, SAD…. na svojim mnogo većim površinama mogu da ostvare daleko veće prinose i profitabilnost.

Zato mi smatramo da Srbija u ovom trenutku treba da usvoji plan: koje kulture i na kojim površinama treba da budu uzgajane. Država ne može proizvođaču da nametne koju će kulturu da uzgaja. Ali kroz svoju agrarnu politiku itekako može da utiče i da stimuliše uzgoj određenih kultura.

Na primer: na parcelama koje se daju u zakup (750.000 ha, od kojih se 250.000 daje u zakup), država može da definiše visinu zakupa prema kulturama koje su zasejane. Te parcele su državne i država time sprovodi svoju agrarnu politiku, stimulišući proizvodnju kultura prema toj politici.

Šta predlažemo kao meru za povećanje zaposlenosti u ovoj grani?

U ovom trenutku, mi smatramo da možemo da ponudimo dva pravca razvoja poljoprivrede, to su voćarstvo i povrtarstvo.

Proizvodnjom treba, pre svega, da se bave individualni poljoprivredni proizvođači, porodična i manja gazdinstva. Velike kompanije, kao što je i naš Delta Agrar, treba da budu organizatori proizvodnje na sledeći način:

– One obezbeđuju poljoprivrednicima sadnice vrhunskog kvaliteta, tehnologiju rada i petnaestogodišnji ugovor o otkupu

– A ovaj ugovor pruža mogućnost kreditiranja od strane banaka uz direktne ili indirektne subvencije od strane države

Na ovakav način, 1 ha obezbeđuje dobit od 12.000 – 15.000 evra godišnje. Ali, da bi se do ove dobiti došlo, početna investicija iznosi oko 25.000 evra po hektaru. Dakle, investicije u poljoprivredi su ključna stvar i ja sam slobodan da kažem značajnije nego u industriji, posebno imajući u vidu da u poslednjih 20 godina ovih investicija u Srbiji nije ni bilo.

Sve ovo o čemu sam govorio donosi rezultate nakon prve i druge, ali u najvećoj meri nakon treće godine. Imajući u vidu da su nama neki rezultati potrebni odmah, govoriću sada i o oblasti građevinarstva.

Ja nisam poznavalac mikroproblematike u toj grani i ovde ima privrednika koji će stručnije obrazlagati. Hoću samo da ukažem na probleme koji investitore onemogućavaju da realizuju ozbiljne poslove sa građevinskom industrijom.

Delta u ovom trenutku ima tri značajna projekta koja se nalaze pred realizacijom:

– to je izgradnja velikog prodajnog objekta u našem retail parku u Novom Sadu;
– to je izgradnja nove poslovne zgrade Delta Holdinga;
– to je izgradnja šoping-mola na Autokomandi u Beogradu.

Ova tri projekta samo u građevinskom smislu, bez taksi i zemljišta, vrede oko 150 miliona evra.
Za ove projekte budžeti Srbije i gradova u Srbiji dobiće između 20 i 30 miliona evra samo po osnovu naknada i taksi.
Ono što je još važnije, na ova tri gradilišta biće angažovane srpske građevinske firme, odnosno biće direkno uposleno više od 6.000 građevinskih radnika, i to već u drugoj polovini ove godine.

Međutim, ja sa žaljenjem moram da kažem, da su ovi projekti zastali na problemu građevinske dokumentacije. Neću da vas opterećujem detaljima, nego iznosim konkretan predlog nas iz privrede: u oblasti izgradnje dajte nam iste onakve uslove kakve imaju investitori u Sloveniji i Hrvatskoj. Dajte nam mogućnost da gradimo sa istom dokumentacijom koja je potrebna u ovim zemljama.

Na kraju, hoću da pozdravim pokretanje inicijative da se sretnu predstavnici vlade Srbije i srpski privrednici i verujem da će to postati redovna praksa. Ideje sa ovakvih sastanaka trebalo bi da postanu sastavni deo nove ekonomske politike vlade. Takva ekonomska politika će imati podršku privrede i dovešće do veće zaposlenosti i boljeg života u Srbiji.