I PRETPOSTAVKA NEVINOSTI

Poštovano veće

– Pre nego što nastavim iznošenje svoje odbrane, moram da se osvrnem na događaje koji su se desili u međuvremenu. Ja sam prošli put molio sud da utvrdi moju pretpostavku nevinosti dok traje ovo suđenje. Od tog trenutka umesto da se moj status promeni na bolje, on se pogoršao. Meni pretpostavka nevinosti ne treba kao lična zaštita. Ona je meni neophodna zbog 8.000 zaposlenih, zbog mojih partnera, zbog banaka koje prate rad i razvoj Delte. Da li se pretpostavka nevinosti odnosi i na sve pravosudne organe?

 – Nije dovoljno to što sam unapred proglašen krivim, već sad pojedini pravosudni organi žele da mi uskrate i pravo na rad. Ja danas pitam, zašto sam ja dao jemstvo? Iako je jemstvo određeno u rekordnom iznosu, i to u kešu-što nije u skladu sa zakonom, meni je oduzet i pasoš. A pasoš je moje osnovno sredstvo za rad. Da li pojedini pravosudni organi žele da se Delta zatvori ? Pa isto je zatvoriti Deltu ili meni zabraniti da radim. Da li ima granica tome? Oduzeli ste mi pasoš i sprečili da putujem u inostranstvo, a moja putovanja kao što znate nisu turistička. Vi ste me sprečili da obavljam posao, da ugovoram nove projekte, čime ste mi praktično vezali ruke.

– Na žalost moram da konstatujem da se pojedini pravosudni organi ne bave pitanjem da li ima krivičnog dela ili nema, već se pre svega bave mnome i Deltom. Nedostatak dokaza zamenjen je drakonskim merama koje su prema meni preduzete.

– Ja sam rekao i više puta naglasio, ako je to cilj, da se zatvori Delta, da se 8.000 porodica ostavi bez hleba, neka se to odmah kaže, jer ja bih pred te ljude izašao čistog obraza i objasnio im o čemu se radi. Delta ne radi sa državom, Delta radi sa stranim partnerima. Funkcionisanje Delte zavisi i od mog odnosa sa tim strancima.

– Dozvolili ste mi da odem u London, jer sam imao važan poslovni sastanak sa predstavnicima kompanije koja je vodila za nas trenutno najveću investiciju u Beogradu. Najlakši izlaz iz ove situacije bi bio da sam ostao u Londonu, a da propadne Delta. Moram da Vam kažem da ja imam velike obaveze u Srbiji, kompaniju, 8.000 ljudi, porodicu.

– Ne, nećete me naterati da napustim Srbiju. Ne, nisam napustio Srbiju ni kada su mi svi govorili da će me uhapsiti. Srbija je moja zemlja. Delta je moj ponos, ja sam nevin i ja ću tu nevinost dokazati, a pojedinci će kad-tad odgovarati za nenadoknadivu štetu koju su naneli Delti, meni i mojoj porodici.

– Ja sam i prvog dana rekao istražnom sudiji da pravosuđe preuzima veliku odgovornost za ovo što radi. Odgovornost za uništavanje i pojedinca i kompanije koja je do skoro zapošljavala 25 hiljada ljudi i koja danas izdržava 8.000 porodica.

– Ne znam kako ste, kao pravnici i kao ljudi, doživeli odluku Ustavnog suda, koji je ocenio da sam nezakonito držan u pritvoru? Da li se neko bar oseća krivim za to? Šta sam ja dobio odlukom Ustavnog suda? Dok sam bio u pritvoru rodila mi se unuka, a mom sinu prva ćerka. Ostao sam bez majke. I za sve to vreme sam morao da ćutim jer su mi uhapsili sina. A koji normalan roditelj može slobodno da se brani kad na optuženičkoj klupi pored njega sedi njegov sin?

– Ali ako je Ustavni sud rekao da je moje produžavanje pritvora neustavno i ako su odluke Ustavnog suda obavezujuće, pa onda je i jemstvo koje je proisteklo iz tog neustavnog pritvora neustavno!

– Pri tome vi ste mi i blokirali privatnu imovinu pa ste mi blokirali poslovnu imovinu.

– Da li je svrha ove optužnice blokada moje ukupne imovine? Ja moram danas da pitam da li ima smisla da ja zaštitu svojih prava ostvarujem pred međunarodnim sudovima? A to ću učiniti ako me i dalje budu diskriminisali pred zakonom, jer ja više nemam ni osnovna prava koja ima svaki optuženi. Uzeli ste mi jemstvo u kešu, uzeli ste mi pasoš, čime ste mi uskratili pravo na rad, blokirali ste i ličnu imovinu i kompanijsku imovinu. Samo u ovom trenutku ukupno je blokirano preko 45 miliona EUR i to sve zbog navodne koristi od 16 miliona EUR.

– Ja molim sud, tužilaštvo i advokate da ponovo razmotre koje su sve mere prema meni preuzete i da li su sve one u skladu sa Zakonom.

– Ja sam i prošli put govorio o tome da ne razumem šta je ovde urađeno nezakonito. Uveren sam da je i tužilaštvo to shvatilo, pošto su rekli da je sve rađeno u skladu sa zakonom.

– Prvo su me optužili za zloupotrebu položaja, kroz neko virtuelno dogovaranje, pa za obračun kamate, pa nije 1,2 miliona EUR kamata nego je 200.000. I na kraju su izmislili utaju poreza.

II POREZ
1. Početak istrage – samo zloupotreba položaja

– Moram da primetim da u početku istrage nije bilo ni reči o utaji poreza. Ja sam uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja, ne zbog korupcija i malverzacija, kako se to stalno u javnosti predstavlja. Ali to izgleda nije bilo dovoljno. Izgleda su neki savetnici rekli da treba pojačati optužnicu, posebno da bi je bolje razumela strana javnost, kojoj zloupotreba položaja ništa ne znači. Drugo, svi svedoci tužilaštva su svedočili u našu korist. I onda je uvedena utaja poreza, jer je očigledno da je optužnica za zloupotrebu položaja tanka.

– Razvijeni demokratski svet ne može da razume krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, pogotovo ne kada se to čini bez ikakvih dokaza, i pogotovo u poslovanju dve privatne firme, ali vrlo dobro razume šta je poreska utaja.

2. „Pojačavanje“ optužnice – narušavanje ugleda

– Poreska utaja je izmišljena kako bi se meni lično, a i mojoj kompaniji, narušio teško stečeni visok ugled u međunarodnoj poslovnoj zajednici. Pa zar vi stvarno mislite da bi moja kompanija u jednom trenutku bila zadužena preko 1 milijarde kod najvećih svetskih banaka, da nemamo tako visoki ugled?

– Porez za koji sam ja optužen nikad nikome u Srbiji nije niti obračunat niti naplaćen. Zato što ne postoji.

3. Dosadašnja praksa – najveći poreski obveznik

– Moram da kažem da je to što nas optužuju za poresku utaju najveći apsurd optužnice.

– Da vas podsetim, moja kompanija, u proteklih deset godina, platila je na ime poreza 1,8 milijardi EUR. Ja lično sam najveći poreski obveznik u regionu.

– Prošle godine, posle prodaje Maxija, dobrovoljno smo Srbiji platili porez od 25 miliona evra, iako nas zakon na to nije obavezivao. Ovo potvrđuje izjava tadašnjeg predsednika Vlade Srbije.

4. Ne poznajem propise, ne bavim se njima, angažujem eksperte

– Ja moram da vam priznam: iako sam predsednik kompanije, ja se u poreske propise ne razumem. Mi smo angažovali najpoznatiju svetsku kuću za poreska pitanja, KPMG, i oni vode računa o poreskim obavezama, i Deltinim i mojim lično.

– Ja o porezima ne znam ništa, pa zato i imamo poreske stručnjake, domaće i strane, i to najpoznatije i najreferentnije stručnjake za poresko pravo.

– Moja, kao i Markova, i govorim generalno, obaveza svakog vlasnika je da poreskim savetnicima, ili poreskim konsultantima, dakle onima koji se bave porezima, da im daju sve podatke. I da oni onda rade svoj posao i tu je kraj odgovornosti vlasnika. Šta bi bilo da sam ja mašinski inženjer?

– A da li se neka transakcija oporezuje na jedan, drugi ili treći način, ili se ne oporezuje, o tome ne odlučuje nigde, ni u jednoj firmi – vlasnik.

5. Zbog načina na koji je pokrenut postupak, mislim da je ovo delo izmišljeno

– Zašto mislim da je poreska utaja izmišljena? Izneću vam samo hronologiju događaja pa ćete videti i sami šta se tu tačno desilo.

6. Postupak obrnutim redom od onog koji Zakon nalaže

– Tužilaštvo se u februaru iz čista mira obraća Ministarstvu finansija tražeći obaveštenje o nečemu o čemu je Ministarstvo već izdalo mišljenje 2002. godine kao i poreski priručnik 2006. godine. Napominjem da je u međuvremenu došlo do promene zakona.

– Šta je merodavnije: mišljenje onih koji su primenjivali zakon koji je važio u vreme ove transakcije i obavezujuće uputstvo poreske uprave iz 2006. godine ili obaveštenje onih koji primenjuju novi zakon? Što su onda menjali zakon?

– 8. marta Ministarstvo odgovara na zahtev tužilaštva. Šta piše u tom zahtevu niko ne zna.

– 25. marta izdaje se nalog za terensku kontrolu filijali Savski venac. Terenska kontrola je trajala od 25. marta do 8. aprila.

– 28. marta poreska policija podnosi krivičnu prijavu za poresku utaju. Sama prijava sadrži na desetine dokumenata iz perioda 2006-2008. godina, koji su se u trenutku podnošenja od strane poreske policije već nalazili u predmetu tužioca.

– 2. aprila donosi se naredba o proširenju istrage i istog dana saslušavaju i mene i Marka, a terenska kontrola Poreske uprave još radi. A ja sada pitam kako je moguće da je poreska policija podnela krivičnu prijavu za utaju poreza, a da poreska obaveza uopšte nije utvrđena.

7. Nema utaje poreza ako se pridržavaš Zakona, Mišljenja i obavezujućeg uputstva

– Kako može da se utaji porez ako niko nije utvrdio da porez postoji? Kako neko može da ima nameru da utaji porez, ako postoji mišljenje Ministarstva finansija i obavezujuće uputstvo Poreske uprave, koji kažu da poreza nema? Šta bi se desilo da je isti inspektor koji je bio u kontroli 2013. ostao pri svom stavu iz 2010. godine? Naime, Poreska uprava imala je uvid u ovu transakciju 12. maja 2010. u okviru redovne poreske kontrole u društvu „Mera Invest“ d.o.o. Beograd („prva poreska kontrola“). Isti inspektor je pregledao kompletnu dokumentaciju u vezi sa pomenutom transakcijom i nije utvrdio nikakve nepravilnosti. Dokaz: Zapisnik od 12. maja 2010.

– Molim Vas, po Zakonu o poreskom postupku i administraciji, poreska uprava, tačnije poreski inspektor, obaveštava poresku policiju ako u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je izvršeno poresko krivično delo, a onda poreska policija prikuplja obaveštenja, izveštaj poreske uprave i druge dokaze i to dostavlja tužilaštvu.

8. Poreska policija podnosi krivičnu prijavu za utaju poreza pre nego što je porez utvrđen

– U mom slučaju red događaja je bio drugačiji. Tužilaštvo je dalo predmet poreskoj policiji da pronađe poresku utaju a onda im je nalog za terensku kontrolu, poslužio samo kao pokriće.

– Dakle šta mislite zbog čega je samo u mom slučaju dovoljno da se podnese krivična prijava a da nema ni zapisnika a naravno ni rešenja poreskog organa?

– Lako možete da utvrdite, a to sam video pregledom dokumenata da je krivična prijava podneta 28. 3. 2013. godine protiv mene, a zapisnik o terenskoj kontroli, imate ga u spisima, je urađen tek 08. 4. 2013. godine. Dakle, zapisnik je prvi dokumenat koji može da se uradi u nekoj poreskoj kontroli. Pa na osnovu čega je podneta krivična prijava protiv mene, ako nije tada još uopšte nije bilo zapisnika? Ko je taj koji je sagledao da će jednoga dana biti zapisnik, koji će utvrditi da ipak postoji poreska obaveza u firmi?

– Napominjem, što je Vama sigurno poznato, da zapisnik nije akt kojim poreska obaveza pravnosnažno nastaje.

– Rešenje o naplati poreza se donosi 7. maja 2013. godine, a optužnica je podignuta 48 sati nakon toga, 9. maja.

– Kao što Vam je poznato, ni donošenjem rešenja ne nastaje poreska obaveza, jer na rešenje postoji zakonom dozvoljeno pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

– Znači, optužnica u pogledu poreske utaje podignuta je, a da poreska obaveza nije bila ni pravosnažno utvrđena. Da se u mom slučaju primenjuje Zakon, danas bi završili ovo suđenje.

– Vi dobro znate da se poreska obaveza može utvrditi jedino pravnosnažnim rešenjem i nikako drugačije. Ovaj način postupanja jasno ukazuje da se u ovom slučaju iz nekog razloga prema meni i mom sinu postupalo obrnutim redom od reda koji inače postoji i koji je zakonom regulisan.

9. Činjenice oko osnivanja Mere i unošenja akcija u kapital

– Ja ću Vam izneti činjenice, a ne insinuacije kako se to u Optužnici čini, a Vi ćete prosuditi da li sam u pravu ja ili tužilac.

– Ja sam već prilikom prvog ispitivanja u istrazi povodom krivičnog dela poreske utaje, 2. aprila ove godine, izjavio koliko se sećam, jer sam zaista bio u teškom psihičkom stanju, da se ne bavim poreskom politikom i ne vodim stvari po pitanju poreza, kako lično tako i u mojoj kompaniji, te da se samim time i u ovom slučaju ovime nisam bavio i da sa time, ni ja ni moj sin, nemamo nikakve veze.

– Morate da razumete jednu stvar. Da bi neko utajio porez, i to na način na koji to tužilaštvo sad nama stavlja na teret, taj mora u malom prstu da drži sve poreske propise, mora da zna šta je razmena udela, šta je povećanje stečenog uloga, kakav tretman ima razmena udela za akcije, šta je porez po odbitku na kapitalni dobitak. A ja se time ne bavim. Moje je da donesem stratešku odluku, a na stručnjacima je da je sprovedu u skladu sa zakonom.

– Da bih danas mogao da se branim ja sam sad morao da naučim šta kaže tužilaštvo a šta kaže zakon, a to je potpuno različito.

– Mera Fond je osnovao Meru Invest i bio je 100% vlasnik Mera Investa. Nešto kasnije Mera Fond je uneo akcije PZP–a kao nenovčani ulog u svoje 100% zavisno društvo, Mera Invest. Optužnica tvrdi da je na ovaj način Mera Fond isplaćen. Citiram Mišljenje Ministarstva finasija od 2.10.2002. Ministarstvo finansija i privrede izdalo objašnjenje br. 430-07-306/2002 prema kojem se „u slučaju kada pravno i fizičko lice prenese imovinu u skladu sa članom 26, tačka 1 Zakona o porezu na dobit preduzeća isključivo u zamenu za akcije (ili vlasnički udeo) drugog pravnog lica, takav prenos ne smatra se prenosom uz nadoknadu na način koji je predviđen u članu 27, tačka 1 Zakona o porezu na dobit“

– Dakle, povećanje kapitala ne predstavlja ni prodaju ni drugi prenos uz naknadu. Sasvim je jasno da u ovom slučaju Mera Invest d.o.o. nije ništa isplatila Mera Investment Fondu.

– Kada unosite akcije u osnovni kapital firme to se ne zove, kako kaže tužilac, prenos uz naknadu. Tu nema naknade.

– Da ne govorimo o tome da ovime ništa nije stečeno, jer je Mera Investment Fond već bio vlasnik udela, te isti nije mogao da stekne dva puta.

– Ako imate 100% kapitala i povećate taj kapital vi i dalje imate 100% kapitala.

– Kako je onda moguće, da je Tužilac zaključio da je ovde došlo do isplate putem razmene? Šta je razmenjeno? Šta je dobio Mera Fond? Da je Tužilac u pravu, značilo bi da Mera Fond sam sebi daje i sam sa sobom nešto razmenjuje.

– Razmena je takođe regulisana zakonom i treba da ispunjava određene uslove koji ovde nisu ispunjeni.

– ako povećate sopstveni kapital vi ne vršite, kako kaže tužilac, razmenu

– Ali, idemo dalje, da bi već u istrazi dokazali da je u ovom slučaju sve urađeno u skladu sa zakonom i da poreske utaje nema, jer tada nije bilo ni takve obaveze, mi Tužiocu dostavljamo zvanične dokumente iz tog perioda koji tumače ovakvu situaciju, te im dajemo objašnjenje Ministarstva finasija potpisano od strane tadašnjeg Ministra finansija kao i Priručnik Ministarstva finansija – Poreske uprave, koji je obavezujući akt u kome se doslovce navodi: „Pravno lice koje prenosi imovinu u zamenu isključivo za akcije, ili vlasničke udele drugog pravnog lica, ne utvrđuje kapitalnu dobit u skladu sa odredbama člana 27 stav 1 Zakona.“.

– Iz ovoga je Tužiocu moralo da bude jasno da po tadašnjem zakonu dokapitalizacija u zamenu isključivo za udeo nije smatrana kao prenos uz naknadu, niti je bilo obaveze plaćanja poreza na kapitalni dobitak po tom osnovu.

– Nadam se da Vam je iz ovog jasno da nema isplate, nema naknade, nema razmene.

10. Predloženi dokazi sa naše strane

– A na brojne predloge odbrane da pitaju koga god hoće to što je osnovno pitanje: da li ima poreske obaveze, ili nema, jednostavno nisu hteli da pitaju, nego samo da podignu optužnicu. Nudili smo da pozovu ili da pitaju sve, i to:

 strane svetski referentne ustanove Deloitte ili KPMG ili Ernst&Young ili BDO
 predavače sa Katedre poreskog prava Pravnog fakulteta
 našeg poreskog savetnika KPMG
 brojne izveštaje stručnih kompanija pa čak i razna mišljenja Ministarstva finansija koja su bile osnov rada za poreze
 „Privredni savetnik ”
 Čak smo predložili istog poreskog inspektora, istu osobu koja bila u kontroli 2010. godine i koji nije našao postojanje bilo kakve poreske obaveze.

– Svi su tvrdili da nema poreske obaveze.

– Čak smo tražili da Tužilaštvo zatraži izjašnjenje Ministarstva finansija u pogledu postojanja poreske obaveze u to vreme po ovom osnovu. Tužilaštvo je taj predlog odbacilo kao suvišan i podiglo Optužnicu.

– Znači suvišan je onaj predlog koji ne ide Tužilaštvu u korist i koji pored svih ostalih dokaza ide u korist nama kao optuženima, te su se tako poštovala naša prava i zakonitost postupka u istrazi.

– Želim još jednom da napomenem da je deo Optužnice kojim nam se stavlja na teret poreska utaja apsurdan, jedina istina je da smo mi, kao i u svim slučajevima do sada, postupali potpuno u skladu sa zakonom i poštovali mišljenja i uputstva državnih organa koji zakone primenjuju. Još jednom napominjem:

 kada povećate kapital vi ne stičete dobit
 nema prikrivanja, kako kaže tužilac, ekonomske suštine posla, ako na osnovu dozvola svih državnih organa povećate kapital svoje firme
 unos nenovčanog uloga u kapital sopstvenog društva radi povećanja kapitala je dozvoljen i nije teretni pravni posao
 nema poreske utaje ako Zakon i tadašnje ministarstvo kažu da nema poreske obaveze, jer naknada i retroaktivna primena Zakona u ovom slučaju nije dozvoljena
 Dobit nije isplaćena nerezidentu, pa samim tim nije ni nastala poreska obaveza. Sve pare od prodaje su ostale u Srbiji

11. Vođenje istrage

– Kako je tekla istraga od 2. aprila do 9. maja kada je podignuta optužnica i za utaju poreza:

* nije saslušan ni jedan jedini svedok tužilaštva. Molim Vas, da li Vi znate, pred Specijalnim sudom i pred svim drugim sudovima u Srbiji, jedan jedini slučaj da je neko optužen za neko krivično delo, a da nije saslušan ni jedan jedini svedok? Ima samo slučaj Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka.
* 10 -15 svedoka koje je odbrana predložila, tužilaštvo je odbilo da sasluša
* nije obavljeno veštačenje
* odbijeni su svi ekspertski nalazi i mišljenja
* odbijeni su svi, apsolutno svi predlozi odbrane

– Na taj način je Javni tužilac došao do jedinog izgovora koji ima u pogledu optužbe za poresku utaju. Obaveštenje Ministarstva u pogledu primene zakona koji više ne važi, a koji je u praksi i tumačenjima tadašnje Poreske uprave i Ministarstva finansija bio primenjivan na dijametralno suprotan način od onoga kako to sadašnje Ministarstvo kaže, koje pri tome primenjuje novi zakon.

– Dakle moram da ponovim – nema zapisnika, nema ni rešenja poreskog organa, nema ni jednog svedoka niti veštaka pre optuženja. Pa da li je to zaista praksa? Nađite mi jedan slučaj da je neko procesuiran za poresku utaju, a da je bilo nešto slično.

– Pa kako mislite da neko može da se odbrani od takve tužilačke istrage? Ako ja, koji sam imao sredstava da pitam za stručna mišljenja sve najbolje ustanove sveta -Krol, KPMG i druge – nisam mogao da učinim da se čuje i druga strana pre optuženja, pa šta mogu da očekuju građani Srbije?

– A pogledajte konstrukciju optužnice, uprošćeno prikazano, da neko taji porez tako što otac utiče na sina, a sin na direktora, a direktor na drugog direktora knjigovodstvene firme, a ovaj na knjigovođu i tako dalje.

– Da bi neko bio odgoran za poresku utaju mora da se bavi porezima ili da je dužan da se bavi sa tim. Što je još važnije, da li je vama logično da ja, koji sam dobrovoljno platio 25 miliona EUR poreza, utajim 3 milona?

– A kako nas je Tužilaštvo optužilo? Tako što je opet izbeglo da izvodi dokaze. Baš njih briga što zakon kaže da su obavezni da ispitaju sve, i ono što nekog tereti i ono što ide u njegovu korist.

– I kako izgleda ta njihova Optužnica?

CITATI IZ OPTUŽNICE

– Evo pogledajte optužnicu. Ovde se u optužnici stalno pojavljuju pojedine reči, dakle neke kategorije, koje ne postoje ni u pravu, ni u ekonomiji, ni u logici. Ja sad koristim reči iz optužnice, evo pogledajte na primer reč „privid“ koje tužilaštvo koristi u optužnici ili reč „sakrivanje“. U optužnici je stalno nešto u nekom sakrivanju ili prividu i to je centralna stvar optužnice.

– Zašto tužilaštvo ne izađe iz tog sakrivanja i neka tužilaštvo, ako sam ja stvarao neki privid i ako sam ja nešto prikrivao, neka tužilaštvo kaže šta je tačno i šta nije prikriveno i šta nije privid, i šta je realno i stvarno.
Sve su neki prividi ili neke navodne pojave ili prikriveno.

EVO CITIRAM,
Na strani 4
..stvarajući privid da se radi o zakonitim pravnim poslovima
Komentar :
Kako se može stvoriti privid da je nešto zakonito!!! Pravni posao je ili zakonit ili nije u skladu sa zakonom, a ne može biti prividno zakonit. Oni moraju onda da kažu koji su nezakoniti pravni poslovi.

strana 5
– radi formalno-pravnog potvrđivanja ovog, već faktički stečenog vlasništva
Komentar:
ne postoji u našem pravu pojam faktičkog vlasništva
ista strana 5
– posredno, preko svog osnivača …postao kontrolni akcionar
Komentar:
Ne postoji kategorija u našem pravu posrednog akcionara. Ili je akcionar ili nije. A drugo, molim tužilaštvo da pročita zakon i da vidi ko je kontrolni akcionar
Strana 12
… Miroslav Mišković kao lice sa najvećim uticajem………svojim savetima sa umišljajem pomogao Marku Miškoviću…
Komentar:
Dakle otac sa umišljajem pomogao sinu . Koji otac savetuje sina da se bavi kriminalom?
Na strani 13
…. prikrio ekonomsku suštinu navedenog pravnog posla….
Komentar:
A koja je druga suština nekog pravnog posla u privredi nego ekonomska?
Stvarno bi voleo da vidim, da mi tužilaštvo objasni kako je prikrivena ekonomska suština posla. Dakle, kako povećanje kapitala ili kako Ugovor o kreditu može da bude nešto drugo osim povećanja kapitala ili Ugovor o kreditu?

A pogledajte samo ovu konstrukciju :

Na ovaj način kredit…….vraćen,……..Očigledno je da Miroslav i Marko Mišković …….. ……..nisu odustali od vraćanja navedenog kredita ………..iz čega nesumnjivo proizilazi da nijedan od njih nije imao nameru razvoja i unapređenja kupljenih preduzeća već isključivo pribavljanje lične koristi za sebe.
Komentar :
Tužilac tvrdi da smo kroz kredit postali faktički vlasnici. Kako onda objašnjava to što je kredit uredno vraćen? Tako što to vraćanje sad predstavlja kao ličnu korist. Tužilaštvo se poigrava sa ovim kreditom, pa ga koristi kako gde odgovara. Negde smo krivi što smo ga dali, negde što nam je vraćen, a negde se čak prikazuje i kao dokapitalizacija.
Na strani 33
….stvarali privid da se radi o zakonitim pravnim poslovima ….. …..nezakonito uvećavali vrednost kapitala…..
Komentar:
Molim Vas, ova kategorija nezakonitog uvećanja kapitala, to je nešto što ne postoji. Kapital se ili uvećava ili se ne uvećava, ili se smanjuje ili se ne smanjuje. Dakle, ne može se nezakonito uvećati kapital.

Strana 103
….. Miškovići su želeli da postanu vlasnici polovine kapitala……..ali nisu želeli transparentnost svog ulaska u vlasištva…..
Komentar:
Nikada nismo bili vlasnici polovine kapitala, pa nema ni netransparentnosti ulaska. Ja bih zaista zamolio tužioca da objasni rečenicu: „Miškovići su želeli da postanu vlasnici, ali nisu želeli transparentnost ulaska u vlasništvo, a firma Mera je nakon raspisanog oglasa dala 9 miliona eura i kupila akcije“.

Komentar :

Tih 9 miliona što smo dali, tužilaštvo nam pripisuje kao ličnu korist, pa kaže: novac nije upotrebljen… za povećanje kapitala, a time i unapređenje i razvoj putarskih preduzeća, već isključivo radi lične koristi Miškovića i Đuraškovića….…. (Strana 106 i 107)

Strana 105
…novac uplaćen po osnovu kredita bio u stvari investiciono ulaganje Miroslava Miškovića u vlasništvo………. kroz koje je…….stekao kontrolni uticaj ………te da je ovo faktičko vlasništvo, ……….moralo biti i formalno-pravno uređeno …….

Komentar:
Kredit nije dokapitalizacija. Drugo, ne postoji pojam faktičkog vlasništva u našem pravu

– Da bi tužilaštvo nekako potkrepilo te privide i prikrivanja, pošto su to kao što sam rekao nepostojeće kategorije, onda tužioc, umesto dokaza, koristi fraze kao što su : očigledno, ili jasno, ili evidentno, ili navodno, to su najčešće upotrebljavani.

Strana 105
….Očigledno je da su na ovaj način Miškovići hteli i dodatno da se osiguraju u svojoj nameri da se nigde ne eksponiraju kao kontrolni članovi
Komentar:
Iz čega proizilazi ova očiglednost? I kako ja da objasnim ko su kontrolni akcionari? Molim tužilaštvo da pročita zakon.
Ponovo na strani 105
… Da je od početka bilo jasno da se ne radi o kreditu, već dokapitalizaciji
Komentar:
Ne postoji mogućnost sticanja faktičkog vlasništva kroz davanje finansijskog kredita na način prezentovan u optužnici

Ili vidite na strani 107
… Dakle, evidentno je da je peta emisija hartija od vrednosti …….i formalno postala vlasnik putarskih preduzeća u istom procentu……

Dakle, evidentno je da se radi o zajedničkom delovanju i da sada već i formalno kao kontrolni akcionari…
Komentar:
Na osnovu čega je evidentno?
Ili vidite na Strani 108 i 109
… pri čemu je evidentno da su pregovori vođeni u kancelarijama „Delta Holdinga“ u prisutvu zastupnika „Delte“ i „Nibensa“… pri čemu je očigledno, po navodu „Štrabaga“ Mišković vodio glavnu reč. I iz ovoga je očigledno da Miškovići nisu samo finansijski investitori, već da u svojstvu akcionara vrše kontrolni uticaj …
Komentar:
Šta je evidentno, šta je očigledno? Ne može se svojstvo kontrolnog akcionara steći na osnovu toga što neko vodi pregovore
Ili na Strani 109 i 110
… očigledno je da je došlo do velike krize i u prihodima PZP-ova, što se odrazilo i na vrednost putarskih preduzeća… Iz navedenih razloga Miroslav Mišković je odlučio da izađe iz PZP „Niš“ i izvuče sva uložena sredstava uz dobit od 250%… s obzirom na činjenicu da im je bilo poznato da su akcije PZP „Niš“ zbog pada vrednosti operativnog biznisa preduzeća za puteve potpuno obezvređene. Ovu povlašćenu informaciju… iskoristili
Komentar
Molim Vas, šta je ovde „očigledno“. Pa šta znači ovaj deo optuživanja. Sad molim Vas pogledajte ovo objašnjenje, gde kaže da je zato što je došlo do velike krize, da sam ja iz tih razloga odlučio da izađem iz PZP Niš.

Ali sada ova računica na koju tužilaštvo na toj stranici ukazuje, da sam ja uspeo da izvučem uložena sredstva uz dobit od 250%, e to je već nešto za šta smatram da uz minimum korektnosti zahteva da se kaže – a ko je taj koji je to izračunao?
A pogledajte sad ovu konstrukciju :
Miškovići su želeli da postanu vlasnici polovine kapitala……..ali nisu želeli transparentnost svog ulaska u vlasištva…..(Strana 103)
ili
…..Očigledno je da su na ovaj način Miškovići hteli i dodatno da se osiguraju u svojoj nameri da se nigde ne eksponiraju kao kontrolni članovi (Strana 105)

A onda Strana 106 i 107
…..formalno-pravno uvesti Miškoviće u vlasništvo PZP „Niš“
formalno………..postali ravnopravni partneri u putarskim preduzećima

Komentar:
pa ili su Miškovići prikrivali transparentost svog vlasništva kako se prethodno navodi ili su ga formalnopravno obelodanili, ovi navodi su kontradiktorni
Strana 110
……..Kao kontrolni akcionari ………da je navedenih 25.000.000 eura iskorišćeno za konsolidaciju preduzeća možda ne bi došlo da propasti biznisa
Komentar:
Ni tužilaštvo ne tvrdi sa sigurnošću da postoji uzročno posledična veza između isplate vrednosti akcija i propasti biznisa. Možda bi preduzeća sa tim sredstvima opstala, a možda bi ishod njihovog poslovanja bio potpuno isti, jer je uslovljen i drugim faktorima koji se ovde ne pominju. A što nisu propali zbog 42 miliona EUR otpisane kamate ili 200 miliona EUR duga?

A pogledajte kako dokazuju poresku utaju :
…..Smatram da je nesporno da je izvršen prenos prava tako što je pravo svojine na akcijama “ razmenjeno za pravo na udelu……. Stoga, prostom matematikom tj.oduzimanjem novčanog iznosa…. (Strana 118)

Komentar:
Na osnovu čega tužilaštvo smatra da ovo sme da napiše? Tumačenja zakona u spornom periodu i objašnjenja zakona od nadležnog ministarstva govore suprotno, da razmene nema.

– Dakle želeo sam da Vam skrenem pažnju da je srž optuženja prave i ekonomske nepostojeće stvari. Stvari koje ne postoje, koje zaista ne mogu da stoje ni na jednoj optužnici, koji imaju svoju pravnu i ekonomsku nelogičnost.

IV ZAKLJUČAK

– Međutim, kako vreme odmiče, sve više uviđam na koji način je konstruisana krivična prijava i optužnica po kojoj se vodi ovaj krivični postupak. Na ovaj način može se konstruisati krivična prijava i optužnica povodom bilo kog drugog privrednog društva nad kojim je otvoren stečajni postupak.

– Na početku svog iskaza rekao sam da sam razumeo optužnicu samo u jezičkom smislu, pošto je napisana na srpskom jeziku. Međutim, objasnio sam da nisam razumeo optužnicu u suštinskom – sadržinskom smislu, jer su u njoj navedene brojne tvrdnje koje su potpuno nelogične i besmislene, a dokazuju se frazama očigledno, jasno, evidentno, navodno. Pored toga, nisam razumeo optužnicu i zato što mi nije jasno zašto to što mi se optužnicom stavlja na teret predstavlja krivično delo, jer nisam prekršio ni jedan zakon. Mi danas nismo na terenu da li ima, ili nema dokaza, već smo na terenu da nema krivičnog dela.

– Ja sam optužen za zloupotrebu položaja odgovornog lica. U tom optuženju imate dva segmenta: zloupotreba i ko je odgovorno lice.

1. Šta je zloupotreba?

– Jedan sudija Vrhovnog suda, sada u oktobru, napisao je da bi sama zloupotreba mogla da se tumači neophodno je dobro poznavanje privrednih propisa. Tužilaštvo ne zna šta je kredit, a šta dokapitalizacija, kako postaješ vlasnik a kako finansijer, šta je kontrolni, a šta manjinski akcionar, šta je imovina firme, a šta lična imovina. Kako su me onda optužili?

– Da bi došlo do zloupotrebe neophodno je: iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica ovlašćenja ili nevršenje svoje dužnosti. Potrebno je znači nezakonito postupanje!!!

– Ja i dalje ne znam šta je urađeno nezakonito:

1. Da li je nezakonito to što sam dao kredit?
2. Da li je nezakonito to što je obračunata kamata? Ili je nezakonito što je kredit ranije vraćen?
3. Da li je nezakonito to što sam kupio akcije po jednoj ceni, a prodao po drugoj?

– A sve ove zakonite radnje tužilaštvo obavija, nekim virtuelnim dogovorima, nekim prividima i sakrivanjima, i na kraju utajom izmišljenog poreza.

– Na pripremnom ročištu tužilac izjavio da sve ove radnje nisu protivne ni jednom konkretnom zakonu ili drugom propisu. Jer tužilac nije mogao da navede u čemu se ogleda njihova navodna nezakonitost.

– Pošto ne može da kaže da su sve ove radnje nezakonite, onda tužilaštvo tvrdi da sam stvorio privid, pri čemu, tužilac nije naveo u čemu se sastoji takav privid. Stvaranje privida ima za cilj da se lažno prikažu činjenice, falsifikovanjem isprava, korišćenjem neistinitih podataka, ili sa nekim drugim nezakonitim radnjama.

– Međutim, u optužnici se ne navodi da sam preduzeo bilo koju od takvih radnji.

– Po Tužiocu, svaki od pravnih poslova koji se navode u optužnici, pojedinačno posmatran, bio je zakonit, dok su istovremeno ti poslovi u svojoj ukupnosti, bili nezakoniti. Meni zaista nija jasno kako je tužilac došao do takvog zaključka. Zato sam i rekao da nisam razumeo optužnicu.

2. Ko je odgovorno lice

– Meni se čini da je ovde zakon prekršen, ali ne u moju korist kako to tužilaštvo tvrdi, već na moju štetu.

– Tužilaštvo tvrdi da sam izvršio krivično delo kao vlasnik, direktor i kontrolni akcionar:

1. Vlasnik

– Pre svega, kako su mi moji advokati sad objasnili, vlasnik preduzeća, posebno stranog, nema svojstvo odgovornog lica. Meni je to i logično, jer je krivično delo koje se meni stavlja na teret i uvedeno da bi se upravo vlasnik privrednog društva zaštitio od neodgovornih menadžera koji zloupotrebom svog položaja mogu naneti štetu vlasniku.

– Isti sudija Vrhovnog suda kaže pogrešan je, i posledica linije manjeg napora, često prisutan automatizam po kome se optužnim aktom označava vlasnik preduzeća kao okrivljeni. A šta bi tek rekao na vlasnika stranog preduzeća?

2. Direktor

– Tačno je da sam bio direktor u stranom preduzeću. Međutim, advokati su mi objasnili da direktor može da odgovara samo ako se radi o domaćem pravnom licu.

– Direktor stranog preduzeća odgovara prema stranim propisima. Ako tužilac tvrdi da sam ja kao direktor strane kompanije prekršio zakon, to znači da sam prekršio strani zakon.

– To dalje znači da javni tužilac u Srbiji može krivično goniti direktora nekog stranog preduzeća zato što je prekršio strani propis kojim su predviđena njegova ovlašćenja.

– Primera radi, mogao bi da goni direktora privrednog društva „Mercedes“, jer je prekoračio ili iskoristio svoja ovlašćenja koja ima po nemačkim propisima! Razume se da je to apsurdno, pa je i pravnom laiku jasno da bi takva praksa bila neodrživa. Međutim, uprkos tome, meni se upravo to dešava.

3. Kontrolni član ili akcionar

– Nikada nisam bio akcionar u privrednim društvima PZP „Niš“ i PZP „Beograd“, niti sam preko njih bio akcionar u ostalim putarskim preduzećima iz sistema „Nibens grupe“.

– Prema Zakonu kontrolni akcionar može biti samo lice koje ima svojstvo akcionara. Kako nikada nisam bio akcionar u pomenutim privrednim društvima, jasno je da nisam mogao biti ni kontrolni akcionar.

– Međutim, čak i da sam zaista bio kontrolni član ili akcionar u ovim privrednim društvima, opet ne bi mogao da budem odgovorno lice, jer ne vršim poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica.

– Pojam kontrolnog člana ili akcionara određen je članom 367. Zakona o privrednim društvima. Iz te odredbe proističe :

* da kontrolni član ili akcionar ne upravlja privrednim društvom i ne vodi njegove poslove,
* već na osnovu toga što ima više od 50% glasačkih vrši kontrolni uticaj na upravljanje i vođenje poslova društva.

– Odgovorno lice po krivičnom zakonu ne može biti neko ko ima samo uticaj na na upravljanje i vođenje poslova privrednog društva, već samo neko ko sam upravlja društvom i vodi njegove poslove.

– Međutim, ne samo da nisam imao kontrolni uticaj na upravljanje putarskim preduzećima i vođenje njihovih poslova, već nisam imao nikakav uticaj na njihovo poslovanje. Kao što sam već rekao, ja nikada nisam kročio ni u jedno od tih preduzeća.

– U nastojanju da mi po svaku cenu pripiše svojstvo odgovornog lica, tužilac je u optužnicu (strana 5) uneo i konstrukciju po kojoj sam ja potpisivanjem Ugovora o finansijskom kreditu koji je dana 23. 6. 2005. godine zaključen između privrednih društava „Hemslade Trading Limited“ i PZP „Niš“, faktički postao kontrolni član u PZP „Niš“, PZP „Beograd“, kao i u PZP „Vojvodinaput – Bačkaput“ i PZP „Vranje“.

– Međutim, takva konstrukcija nema nikakvog oslonca u zakonu. Kao što ne postoji faktički vlasnik privrednog društva, tako ne postoji ni faktički član ili akcionar.

Imovinska korist

– U optužnici (strana 4) se navodi da sam izvršenjem krivičnog dela pribavio protivpravnu imovinsku korist ne samo sebi lično, već i drugome, odnosno privrednim društvima u mom vlasništvu, kao i privrednim društvima u vlasništvu Marka Miškovića i Mila Đuraškovića.

– Zatim se u optužnici (strana 11), navodi da sam izvršenjem krivičnog dela pribavio protivpravnu imovinsku korist privredenim društvima:

* „Mera Invest“: po tužilaštvu je prodaja akcija protivpravna korist
* „Hemslade Trading Limited“: po tužilaštvu je kamata na kredit protivpravna korist

– Međutim, u optužnici se ne navodi se u čemu se ogleda lična imovinska korist, kao ni iznos te koristi.

– Očigledno je da je izveo uprošćen zaključak da imovinska korist za privredno društvo ujedno predstavlja i ličnu korist za vlasnika društva.

Umišljaj

– U optužnici (strana 4) se navodi da sam bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje. Advokati su mi objasnili da to znači da sam izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem

– Po tužiocu ja sam sve smislio 2005 godine znajući šta će se desiti 2010. godine. I kako ja da se branim od ovakvih gluposti?

Uzročnost – Šteta

– U optužnici (strane 11-12) se navodi da su radnje koje sam ja preduzeo, a opisane su u optužnici, imale za posledicu otvaranje stečajnih postupaka nad privrednim društvima PZP “Niš“, PZP “Vranje“ i PZP “Kragujevac“, kao i raskidanje ugovora o privatizacijama sa privrednim društvima PZP „Beograd“, PZP„Vojvodinaput-Bačkaput“, Fabrika maziva „FAM“ i PZP „Partizanski put“, te da sam svojim radnjama oštetio preduzeća za puteve, kao i njihove poverioce za ukupan iznos od 16.950.571.881,69 dinara, koliko iznosi razlika između likvidacione vrednosti njihove imovine i vrednosti njihovih obaveza.

– Zaista mi nije jasno kako je tužilac utvrdio da je stečaj ovih preduzeća prouzrokovan upravo radnjama koje se navode u optužnici. Postavlja se pitanje odakle je tužiocu poznato da otvaranje stečajnog postupka nad preduzećima za puteve nije prouzrokovano nekim drugim činiocima.

Saučesništvo – Dogovor

– U optužnici (strana 12) se navodi da sam izvršio krivično delo koje mi se stavlja na teret kao saizvršilac sa Milom Đuraškovićem i Markom Miškovićem, po prethodnom međusobnom dogovoru.

– Ne samo da takav dogovor nikada nije postignut, nego to nije bilo ni moguće. Nemoguće je postići dogovor kojim bi unapred bile obuhvaćene i isplanirane sve one radnje koje su navedene u optužnici, odnosno predviđene čak i buduće radnje onih lica koja uopšte nisu učestvovala u sklapanju takvog dogovora, što je apsurdno.

– Pa i sam tužilac je na pripremnom ročištu izjavio da ne postoji ni jedan konkretan dokaz o tome već da na postojanje takvog dogovora navodno ukazuje celina svih dokaza koji su predloženi u optužnici.
– smatram da bi ovu tvrdnju tužioca sud morao da oceni kao potpuno proizvoljnu.

– U optužnici (strana 8) se navodi da su mi u izvršenju krivičnog dela sa umišljajem pomogla lica koja se nalaze na optuženičkoj klupi, od kojih većinu nisam ni poznavao, jer sam ih prvi put video ovde u sudnici. A tužilac tvrdi da su ova lica znala da ću ja izvršiti krivično delo, pa su mi u tome pomogla, a ja ih ni ne znam niti znaju oni mene.

– Ja ne mogu da vas sprečim da vodite ovaj postupak koji je za mene potpuno nelogičan, ali mogu i moram da apelujem da ne rušite firmu od koje žive hiljade ljudi i koja je za 9 meseci ove godine u budžet Srbije uplatila 73 miliona evra poreza, a za 10 godina 1,8 milijardi evra. Ne dovodite u problem jednu odličnu kompaniju, a koja zbog neodgovorne politike ima teškoće da se zaduži kod banaka, jer ste je vi kriminalizovali.

– Delta nije odgovorna za stanje u Srbiji. Delta pomaže tamo gde je najpotrebnije. Dali smo preko 30 miliona EUR pomoći najugroženijim kategorijama.

– U toku istrage tužilaštvo je odbilo sve naše dokazne predloge, a po zakonu je obavezno da ispita sve, i ono što nekog tereti i ono što ide u njegovu korist.
I sve ovo sam izneo pre skoro godinu dana tužilaštvu.
Šta je od tada tužilaštvo uradilo?
• Ispitani su svedoci koji su potvrdili da nije bilo nezakonitih radnji, i to svedoci tužilaštva
• Podignuta je optužnica, potpuno iskonstruisana, čak ne sadrži ni zakonski mimimum koji je potreban, a to je nezakonita radnja.
• Ni sve ovo nije bilo dovoljno. Nezakonito sam držan u pritvoru 7,5 meseci, a tu nezakonitost je potvrdio i Ustavni sud.
• Blokirana mi je imovina blizu 45 miliona EUR, i to delom lična.

A šta smo uradili mi :

• Dali smo dokaze da ovde nema krivičnog dela
• Predložili na desetine svedoka, eksperata, mišljenja državnih organa
• Moji saradnici su angažovali Kroll, najpoznatiju svetsku istraživačku kompaniju. Ja ću Vam sad pročitati samo par rečenica iz tog izveštaja.
KROL REPORT 17.05.2013.
– Glavni zaključci

Na osnovu dokaza do kojih smo došli tokom naše istrage, zaključili smo sledeće:
Upravljanje
• Utvrdili smo da nema dokaza koji sugerišu da je bilo kada Miroslav Mišković, Marko Mišković, ili bilo ko radi po njihovim instrukcijama ili u njihovu korist, vršio operativnu kontrolu nad preduzećem PZP Niš ili njegovim podružnicama ili povezanim društvima.

Dividenda

• Konsolidovani finansijski izveštaji grupe PZP Niš pokazuju da su dividende od 702.428 EUR u 2006. I 825.607 EUR u 2007. bile plaćene. Dividende nisu isplaćene kompaniji Mera Fund dok je ona bila manjinski akcionar.
• Dobit je ponovno uložena u PZP Niš s ciljem razvoja preduzeća, tako da su mogli da zarade prodajući ga trećem licu.

Otplata kredita

• Nema dokaza koji ukazuju da zbog ubrzane otplate kredita, g. Mišković i Đurašković nisu nameravali da razviju I poboljšaju putarska preduzeća. U stvari, to što PZP Niš nije otplaćivalo glavnicu od kraja 2006. do početka 2008. može se posmatrati kao upravo suprotno: kompanija Hemslade je dozvolila preduzeću PZP Niš da postavi i preraspodeli otplatu na osnovu naknadne raspoloživosti sredstava, onako kako su ona rasla unutar putarske industrije kroz akvizicije.
Kompanija Hemslade je zaradila manju kamatu od one koju bi zaradila da se kredit produžio do 2013.
– Kamate na Hemslade kredit
Hemslade je zaradio ukupno 3.366.000 EUR na svoj kredit preduzeću PZP Niš. Da je kredit bio otplaćen u 2011. 2012 i 2013. g. Miškovićeva kompanija bi zaradila veći iznos od kamate. Uprkos ovom gubitku, nije postojala klauzula o kazni za prevremenu otplatu Ugovora o kreditu.

Zaključak

• Utvrdili smo da nema dokaza koji sugerišu da je Miroslav Mišković, Marko Mišković, ili bilo ko radi po njihovim instrukcijama, ili u njihovu korist, vršio operativnu kontrolu nad PZP Niš, njegovim zavisnim društvima, ili povezanim društvima, u bilo kom trenutku.
• Nadalje, nisu nađeni nikakvi dokazi koji sugerišu da su Miroslav Mišković I Marko Mišković imali bilo kakvu direktnu ulogu u vođenju poslovanja PZP Niš koja je dovela do njegove nelikvidnosti I na kraju stečaja preduzeća u 2011.

Još jednom Vas molim da se napravite razliku :

– Šta je finansijska a šta strateška investicija?
– Šta znači dati kredit (i da li bi bilo ko odgovarao na svetu zato što je dao kredit)?
– Šta znači obračun kamate?
– Šta je dokapitalizacija?
– Šta znači po jednoj ceni kupiti a prodati po drugoj?
– Šta znači postići dogovor 2005. godine da bi se izvukle pare 2008. godine a da bi posledice bile 2011. godine?
– Mi smo 2005. godine dali 60-70 miliona da bismo po tužiocu 2008. godine izvukli 25 miliona, a da bi posledice bile 2011. godine.
– Da smo hteli da izvlačimo pare, podizali bi dividendu, što nismo nikad uradili

– Iz svega ovoga što sam do sada izneo, da upotrebim izraze tužilaštva – jasno je, očigledno je i evidentno je, da ja nisam uhapšen jer sam izvršio krivično delo ni prividno ni neprividno, da ja nisam bio u pritvoru više meseci zato što sam prekršio bilo koji Zakon ni faktički ni formalno, ja nisam optužen zbog krivičnog dela i meni se ovde ne sudi zbog krivičnog dela, a zašto se sve ovo meni dešava, saznaćete u nastavku mog izlaganja.

Uprkos svim otežavajućim okolnostima, želim da vas informišem da je Delta sad u decembru otvorila najveći i najmoderniji hotel na Balkanu u kojem zapošljavamo 300 ljudi. Pozivam i vas da vidite šta smo podarili Srbiji i Beogradu u godini u kojoj smo bili predmet kampanje, javnog linča i sudskog gonjenja. Obećavam i da ćemo u 2014. zaposliti još 500 ljudi, da ćemo ići u regionalni razvoj bez obzira na želju pojedinaca da nas u tome spreče.