Visoki savet sudstva o pritužbi sudije Vladimira Vučinića naveo da bi dokazivanje istinitosti navoda dovelo do nepotrebnog odugovlačenja okom odlučivanja o pritužbi koju je, zbog pritisaka u postupku protiv Miroslava Miškovića.

Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Vladimir Vučinić podneo protiv Aleksandra Stepanovića, vršioca funkcije predsednika Višeg suda, Visoki savet sudstva (VSS) nije utvrđivao da li sudija govori istinu.
VSS, kako „Politika” saznaje, nije utvrđivao ni da li su tačne tvrdnje predsednika Stepanovića, koji je demantovao navode sudije Vučinića, s obzirom na to da bi, kako piše u obrazloženju odluke ovog tela u koju je „Politika” imala uvid, „dokazivanje istinitosti navoda iz pritužbe i izjašnjenja na nju dovelo do nepotrebnog odugovlačenja”.
S obzirom na iznete činjenice, ostaje pitanje ko je od dvojice sudija govorio istinu: Vučinić, kada je tvrdio da mu je predsednik suda rekao da će ga zbog odluke da vlasniku kompanije „Delta” privremeno vrati pasoš zbog puta u London (drugi zahtev za put u Holandiju je odbijen) „vratiti u Palatu pravde i poniziti ga pred 90 ljudi” ili Stepanović koji je sve to odlučno demantovao. Zbog odluke članova VSS da ne ispituje tačnost tvrdnji dvojice sudije, javnost je ostala uskraćena za istinu. Jer, ne govoriti istinu u vršenju sudijske funkcije u zvaničnim obraćanjima ili neosnovano uzbunjivanje javnosti, bez sumnje, predstavlja nemoralno ponašanje i teško ogrešenje o etički kodeks. A, takva situacija apsolutno zahteva razrešenje i utvrđenje ko je od njih dvojice govorio istinu.
U obrazloženju članova VSS nedoumice izaziva i činjenica da je o osnovanosti pritužbi sudije Vučinića „odlučivano na osnovu podnetih dokaza i nespornih činjenica jer su oni cenjeni u svetlu mogućnosti da li mogu da budu pretnja”. Naime, „ni u jednom od navoda iz pritužbe ne stiče se mogućnost da budu pretnja u smislu vršenja uticaja na donošenje odluke prilikom vršenja sudijske funkcije”.
– Pitanje je zbog čega VSS obrazlaže „pretnju” u krivično pravnom smislu s obzirom na to da u konkretnom slučaju sudija Vučinić nije podneo krivičnu prijavu zbog pretnje, već pritužbu u kojoj tvrdi da mu je ponašanjem vršioca funkcije predsednika Višeg suda ugroženo pravo i obaveza da sudijsku funkciju obavlja nezavisno i nepristrasno. To je mnogo širi pojam. On mora da se tumači u svetlu zabrane bilo kakvog uticaja, bilo kakvog stepena ugrožavanja prava i obaveze sudije da sudi nezavisno i nepristrasno i ustavne obaveze VSS da štiti nezavisnost sudija i sudova – kaže „Politikin” sagovornik dobro upoznat sa slučajem sudije Vučinića.
Uvidom u obrazloženje odluke VSS, javnosti su postali dostupni, do danas, nepoznati detalji „odnosa” sudije Vučinića i vršioca funkcije predsednika beogradskog Višeg suda. Ako je suditi po obrazloženju VSS, Stepanović je dva dana pošto je Vučinić doneo odluku o privremenom vraćanju putne isprave Miškoviću (7. decembra) u telefonskom razgovoru pitao sudiju da li je tačno da je vlasnika „Delte” pustio u London. Istog dana, dvojica sudija videla su se u predsednikovom kabinetu kada mu je Stepanović, između ostalog, kazao da će od januara najverovatnije biti vraćen u Palatu i da će ga poniziti pred 90 ljudi, a da svakako neće biti predsednik Specijalno suda. Takođe mu je rekao i da više nije bitna njegova procena da li će se Mišković vratiti, kao i da je jedini izlaz za njega, da se ne bi desilo da bude „vraćen u Palatu”, da opozove odluku pre nego što policija skine zabranu.
Na sve ovo, predsednik Stepanović je ustvrdio da su svi navodi koje je sudija Vučinić izneo „potpuno netačni i neosnovani”. Doduše, Stepanović je „priznao” da je sudija pomenutog dana bio u njegovom kabinetu u Palati pravde, ali da je iznosio procesne dileme u vezi sa predmetom „Luke Beograd” i da ga je na kraju razgovora obavestio o svojoj odluci u predmetu Miroslava Miškovića. Stepanović je, između ostalog, negirao i da je rekao da će sudija Vučinić biti vraćen u Palatu, i da je takvu odluku ikada doneo.

Izvor: Politika 07.02.2014.
Autor: Miroslava Derikonjić