Beograd – Definitivno ne mogu da kažem da li je proces Miroslavu Miškoviću politički motivisan, jer je suđenje u toku. Gospodinu Miškoviću i njegovim advokatima je omogućeno da kažu svoje mišljenje na sudu, sudije slušaju i pretpostavljam da će doneti svoj zaključak i presudu. Međutim, optužbe se neprestano ponavljaju u javnosti i to od strane političkih ličnosti, kao da je krivica već dokazana. Kod aktera predizborne kampanje u promotivnom spotu pojavljuje se snimak zgrade Miškovićeve kompanije.
To daje političku boju onome što treba da bude neutralan proces, kaže za Danas Pravo britanski pravnik Jan Forester. Kao zastupnik Miškovićeve firme Hemslejd sa Kipra, Forester je više puta uzimao reč pred Specijalnim sudom u Beogradu, a javnosti u Srbiji prepoznatljiv je po tome što se na suđenjima pojavljuje u anglosaksonskom stilu – sa perikom i togom.
Da li koncept odbrane sadrži i političke elemente?
– Nije neophodno oslanjanje na politiku da bismo u budućnosti videli oslobađajuću presudu. Naime, gospodin Mišković je nevin, a u samoj optužnici ne postoji nijedan krivični element. Hteo bih da dodam i da Srbija želi da pristupi EU, a svaka članica je potpisnica Konvencije o ljudskim pravima i slobodama. Svaka zemlja koja je kandidat za članstvo treba da poštuje minimalne standarde iz te Konvencije, u pogledu ljudskih prava i sloboda. Ovo se ne odnosi samo na Srbiju, uostalom, mnoge zemlje su pretrpele kritike zbog nepoštovanja tih standarda, uključujući i moju. Ti standardi sadržani su i u zakonima u Srbiji, odnosno Srbija je prihvatila obavezu da ih poštuje, i ja verujem u to.
Kako generalno ocenjujete suđenje Miroslavu Miškoviću?
– Želim da naglasim da sam u privilegovanom položaju, zato što mi je dato pravo da u jednoj stranoj zemlji govorim na svom maternjem engleskom jeziku za sudskom govornicom. Međutim, sam proces se u velikoj meri razlikuje od suđenja u Velikoj Britaniji, gde se tužilaštvo i odbrana sukobljavaju i direktno razmenjuju mišljenja i argumente. U Srbiji postupak je usredsređen na to da sudija postavlja pitanje svedocima i on vodi unakrsno ispitivanje. Nadam se da ćemo, kako slučaj bude napredovao i vreme bude prolazilo, moći napokon da prepoznamo za šta se tačno okrivljeni u ovom slučaju optužuju. Dosad, zaista nije jasno šta su njihovi pravi prestupi, odnosno konkretna krivična dela. U svim zemljama u sudskim postupcima očigledno je šta je okrivljeni uradio. Vrlo je jasno šta je njegov moralni prestup ukoliko je reč, recimo, o krađi novca, falsifikovanju čeka, ili provali u nečiji stan. U ovom slučaju nije tačno definisano zašta se okrivljeni terete.
Vidite optužnicu kao nedefinisanu?
– U ovom slučaju ne postoji prava optužba za korupciju uprkos onome što možete da vidite u medijima, uprkos toj šekspirovskoj drami koju možete da gledate na televiziji ili da pročitate u novinama. Pročitao sam prevod optužnice, i u celom tekstu ne postoji pomen reči korupcija. Ne postoji nikakva konkretna optužba za proneveru, pranje novca, za bilo kakvu malverzaciju, ili nasilje. U mojoj zemlji ne postoje takvi slučajevi gde se u optužnici ne pominje reč korupcija, a neko se tereti za korupciju.
U Vašoj zemlji ne postoji ni oblik državne i društvene svojine?
– U Titovo vreme postojalo je krivično delo koje je bilo vrlo jasno definisano u zakonu – reč je o zloupotrebi službenog položaja. Na primer, ako je neko radio u Železnici, ako je prodavao ugalj nekom, radilo se o ličnom profitu, i to je bila zloupotreba službenog položaja. Državni službenik u državnoj kompaniji nije mogao da pravi lični profit na račun svog preduzeća. Kao jugoslovensko nasleđe to je preneto u Krivični zakonik Srbije, ali u kapitalističkom uređenju ne može da ima istu svrhu. Naime, mnogi su optuženi za stvaranje lične koristi i dobiti. Poenta kapitalističkog uređenja je upravo stvaranje lične dobiti.
Miškovićevi beogradski advokati najavili su tužbu Evropskom sudu u Strazburu zbog nezakonitog jemstva?
– Prema međunarodnim standardima kaucija nije kazna. Ona ima jednu jedinu funkciju – obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom krivičnog procesa. Za gospodina Miškovića plaćena je najveća kaucija u istoriji i srpskog pravosuđa i pravosuđa na Balkanu. Protivno zakonu, kaucija je položena u gotovom novcu. Ponašanje gospodina Miškovića potvrđuje da on želi pred sudom da brani svoju nevinost, i ne može se dovesti u sumnju njegova želja da bude prisutan na sudu. Od trenutka kada je pušten iz pritvora on je proveo čitavih 15 dana u nekoliko navrata u sudnici, tako da nema razloga da se posumnja da on namerava da zloupotrebi svoju slobodu i da napusti zemlju.
Ipak, odbrana insistira na vraćanju pasoša?
– Gospodin Mišković je potvrdio i da sud može da mu veruje kada je zahtevao da mu se vrati pasoš zbog poslovnog putovanja u London, odakle se vratio i predao pasoš nazad. Međutim, kada je sud trebalo da mu i drugi put odobri put u inostranstvo, očigledno je da je predsedavajući sudija pretrpeo sankcije zbog svoje prve odluke. Razlozi zašto sudija nije ponovo imenovan na funkciju na kojoj je bio, odnosno zašto je izostalo unapređenje, nisu mi sasvim jasni. Međutim, to što je sudija uložio ustavnu žalbu kao i žalbu svojoj sudijskoj asocijaciji, svedoči o tome da on sam oseća da je pretrpeo posledice.
Za sudskom govornicom Mišković je izjavio i da mu je blokirana imovina od 45 miliona evra?
– Imovina gospodina Miškovića mnogo je veća od navodne protivpravne koristi od trgovinskog zajma, za šta ga tereti optužnica. Ponovo je vrlo teško videti bilo kakvu racionalnu i pravnu osnovanost u tome da je ogromna suma novca zamrznuta kao garancija za iznos od 217.000 evra, za koji se gospodin Mišković tereti da je uzeo kao kapitalnu korist od trgovinskog zajma. U ovom slučaju ogromna je disproporcionalnost.
Vladavina prava
– Duboko verujem u vladavinu prava, jer između toga i ekonomskog prosperiteta postoji jasna veza. Očigledno je da su Srbiji potrebne investicije, i ako sudije sude po zakonu, a to znači i oslobađajuću presudu u ovom slučaju, tim će se pre investitori osećati sigurnijim da dođu.
Izvor: Danas, 28. februar 2014.
Autor: Jasmina Lukač
