Na privredni razvoj i standard svake zemlje utiče više faktora, ali dva su najznačajnija: prirodno bogatstvo kojim ta zemlja raspolaže i stručnost i kvalitet njene radne snage.

Što se tiče prvog, stvarnost je bitno drugačija od onoga što smo učili u školama. Po prirodnim resursima Srbija spada u siromašnije zemlje.

Slično je i po pitanju drugog faktora: ni tu se Srbija ne može pohvaliti dovoljno kvalifikovanim i stručnim kadrom.

Jedina šansa za napredak ove zemlje je da razvijamo kadrove; da od Srbije napravimo jednu veliku učionicu.

Moram da podsetim na situaciju koju smo u Srbiji imali krajem 80-ih godina. Bilo je to doba kada smo imali određenih privrednih uspeha, kada smo se po nivou razvoja kadrova približili Evropi. Tada su avioni leteli za London i Pariz puni privrednika koji su išli da ugovaraju poslove. Danas našim avionima uglavnom putuju studenti, da se školuju van zemlje, a najčešće, nažalost, da tamo i ostanu.

Za privredu je najznačajnije da na rukovodećim mestima budu pravi ljudi. Političari iz Srbije su u tom pogledu napravili u poslednjih 20 godina dve velike greške. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića 1989/90. godine zbog političkog neslaganja sa vlašću napravljena je čistka na stotine direktora, a  nažalost posle demokratske promene u Srbiji 5. oktobra 2000. godine napravljena je možda još veća čistka direktora.

Teško je da u Srbiji neprekidno stvaramo nove direktore i ne može svaka vlada da stvara svoje privrednike. Ne mogu se politički poslušnici u privredi stvarati po meri svakog režima, jer oni nemaju rejting. Za međunarodni rejting mora da se ostvari kontinuitet; kvalitetni ljudi moraju da traju, kao što je to slučaj u Sloveniji, koja jeste smenila komunistički režim, ali joj nije smetao provereni kadar u privredi.

Za dolazak velikih stranih investitora nama je potrebno i drugačije ponašanje radnika. Naši ljudi su dugo živeli u samoupravljanju, što za posledicu ima skoro svakodnevne štrajkove i blokade puteva. Strani ulagači neće da dođu tamo gde se svaka dva-tri dana štrajkuje. Navešću primer Honde koja je najsavremeniju fabriku izgradila pored Londona, gde je najskuplja radna snaga, ali i najdisciplinovanija.

Ugledajući se na svetske kompanije, Delta izuzetan značaj pridaje kadrovskoj politici, jer smatramo da je to osnovni preduslov da bi se postigao uspeh. Zbog toga smo, pored treninga koje naši zaposleni imaju u velikim stranim kompanijama, u Delti formirali Akademiju koja će ubuduće da školuje kadrove za potrebe Delte. Tu posebno izdvajam jedinstvenu škola Delta Osiguranja.

Pred Deltom su velike obaveze i zadaci u narednom periodu. Za realizaciju tih planova Delta će ubuduće pored pomenutog školovanja dovoditi ljude iz Evrope koji će pomoći da se postignu naši sledeći ciljevi: liderstvo u regionu i izlazak kompanije na Londonsku berzu.

Pitanje mnogih je šta je konačni cilj Delte!

U biznisu krajnjeg cilja nema.

Šta god da postignete, nešto je uvek sledeće što treba dostići.

(Miroslav Mišković na proslavi 15. godišnjice Delta Holdinga,
februara 2006.)