Srbija se nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Međutim, na ovom putu ka demokratskom društvu vladavine prava i slobodnog tržišta, Srbija se suočava sa nekoliko prepreka.

Neke od prepreka na tom putu su: zastareli zakoni koji datiraju još iz perioda komunizma; sudstvo kome se veoma često uskraćuje neophodna nezavisnost; sudski progon političkih protivnika i uspešnih preduzeća; kao i tabloidna kultura štampanih medija uslovljena političkim zastrašivanjem i uticajima, bez poštovanja evropskih standarda pravičnosti i objektivnosti.

Primer koji potvrđuje navedeno: sudski proces protiv najuspešnijeg poslovnog lidera u Srbiji Miroslava Miškovića (70). On je lažno optužen za kršenje ozloglašenog člana 234. srpskog Krivičnog zakonika kojim se kriminalizuje „zloupotreba položaja odgovornog lica.“

Kao zaostatak iz komunističkog perioda, kada je država upravljala privredom, ovaj zakon je trebalo da spreči privatnu dobit iz državnih fondova. Međutim danas se on koristi za kriminalizaciju privatnih poslovnih odluka i maltretiranje poslovnih lidera. Služeći se ovim pravnim reliktom iz doba komunizma, srpske vlasti su pokrenule procese protiv više od 4.000 poslovnih ljudi.

Ono što je tipično za ove izmišljene slučajeve je činjenica da, i pored toga što se sudski postupak protiv gospodina Miškovića vodi već tri godine, tužilaštvo do sada nije uspelo da ponudi ni jedan materijalni dokaz, pri čemu ni jedan jedini svedok nije dao izjavu koja bi bila optužujuća po gospodina Miškovića.

Za Srbiju i Evropu, ulozi čak i prevazilaze potencijalno donošenje pogrešne presude protiv najistaknutijeg poslodavca u Srbiji. Ovde je u pitanju stari stil razmišljanja koji nastavlja da ocrnjuje kapitalizam, sputava privatne investicije i uskraćuje zaštitu vladavinom prava onima koji zasmetaju moćnim političarima. Uskraćivanje pravičnosti i slobode najvećem investitoru u Srbiji i najvećem partneru globalnih korporacija šalje pogrešnu poruku svim preduzetnicima koji traže povoljnu poslovnu klimu bez političkog uplitanja.

Slučaj gospodina Miškovića, koji je je gonjen od strane politički motivisanih tabloida, takođe predstavlja i primer medijske kulture koja ne odgovara evropskim standardima pravičnosti i objektivnosti.

Svi ovi razlozi objašnjavaju zbog čega je EU dostavila plan Srbiji za jačanje vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, koji se bavi ovim ključnim pitanjima:

[ms_accordion style=“simple“ type=“1″ class=““ id=““]

[ms_accordion_item title=’Slabo pravosuđe pod uticajem politike’ icon=’fa-angle-right’ status=’open’]

„Uskraćivanje pravičnog javnog suđenja – Ustav predviđa nezavisnost sudstva međutim, sudovi su i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.“ – Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2015. godinu Stejt departmenta SAD

[/ms_accordion_item]

[ms_accordion_item title=’Nedemokratski zakoni iz doba komunizma’ icon=’fa-angle-right’ status=’open’]

„Verujem da bilo kakva podrška SAD za poboljšanje odnosa ili pristupanje Srbije EU treba da zavisi od posvećenosti te zemlje političkim reformama, rešavanju nedostatka transparentnosti u vlasti i iskrenim naporima za povećanje nezavisnosti sudstva. Ukidanje člana 234. predstavljalo bi važan korak na putu ka ostvarenju tih ciljeva.“ – Izjava kongresmena Krisa van Holena, iz Kongresnog izveštaja Predstavničkog doma SAD

[/ms_accordion_item]

[ms_accordion_item title=’Politički progon’ icon=’fa-angle-right’ status=’open’]

„Klevetanje politički nepodobnih ljudi je popularan instrument u autoritarnim režimima.“ – Markus Loning, bivši komesar za ljudska prava iz Nemačke, komentar u Suddeutsche Zeitung i Real Clear World

[/ms_accordion_item]

[ms_accordion_item title=’Nedostatak slobode štampe’ icon=’fa-angle-right’ status=’open’]

„Vučić i njegove pristalice pojačali su neprijateljsku retoriku i verbalno uznemiravanje kritički nastrojenih novinara i medijskih kuća u 2014. godini. Novinari su suočeni sa pretnjama i rizikuju da budu fizički napadnuti zbog posla kojim se bave.“ – Izveštaj o slobodi štampe u Srbiji za 2015. godinu organizacije Freedom House

[/ms_accordion_item]

[ms_accordion_item title=’Anti-poslovna i anti-investiciona klima’ icon=’fa-angle-right’ status=’open’]

„Član 359. i njegov „naslednik“, član 234. verovatno će naterati svakog stranog investitora na oprez pri poslovanju u Srbiji. Direktne strane investicije su i dalje na niskom nivou, a taj trend se verovatno neće poboljšati ukoliko se ne sprovede odlučna reforma pravosudnog sistema.“ – Alan Rajli, profesor prava na Gradskom univerzitetu u Londonu (City University London), komentar u Politico Europe

[/ms_accordion_item]

[/ms_accordion]