II Strateški finansijski investitor
Ako tužilac i sud žele da shvate razliku između strateškog i finansijskog investitora, onda smo ovaj proces već danas završili. Tužilac će onda odustati od postupka, jer finansijski investitor ne odgovara za stvari za koje sam ja ovde optužen.
2005. godine jedna od firmi u mom vlasništvu prodala je akcije Delta banke italijanskoj banci Intesa San Paolo za 400 miliona EUR. Odlučio sam da ovaj novac investiram u Srbiju, i to u 2 pravca:
- Prvi je bio strateško investiranje. Usledio je period najvećih akvizicija za Deltu. Ulagali smo u agrar, real estate, maloprodaju. Postali smo vlasnici proizvodnih firmi Yuhor, Danubius, Florida Bel; trgovinskih lanaca Pekabeta i C market; pet poljoprivrednih imanja u Vojvodini i drugih preduzeća. To su bili naši strateški poslovi. Tu smo ulagali, tu smo upravljali, tu smo snosili rizik poslovanja, naplate potraživanja, razvoja.
- Drugi način je bilo finansijsko investiranje. Ulagali smo pare da bismo na zakonit način zaradili pare, a ne da bismo upravljali tim preduzećima. Tako smo investirali u akcije Merkatora, Ikarbusa, putnih preduzeća, Energoprojekta, NIS-a, nekih firmi u Crnoj Gori. Da smo imali mogućnost kupovali bismo i akcije Dženeral Elektrika ili Coca Cole: pa da li to znači da mi odgovaramo za poslovanje Merkatora, Coca Cole ili Dženeral Elektrika? Da bude jasno, nisam ja izmislio finansijsko investiranje. Ono postoji svuda u svetu, a mi mnogo plaćamo naše savetnike i eksperte koji nas uče kako svet posluje. Dakle mi uložimo pare i naš jedini rizik je da li ćemo pare zaraditi ili izgubiti. Tu nismo upravljali. Tako je bilo i sa putarskim preduzećima.
- Ni ja ni moj sin nikada nismo ušli ni u jedno putarsko preduzeće, nikada nismo bili članovi organa upravljanja niti rukovođenja i nikada nismo predložili ili imenovali nijednog jedinog člana upravljanja niti rukovođenja i ne možemo da odgovaramo za poslovanje tih preduzeća ni po kom zakonu, propisu i pravilu
