PARIZ — Kada je krajem prošlog meseca Miroslav Mišković položio rekordno jemstvo od 16 miliona dolara posle više od sedam meseci provedenih u pritvoru pod optužbom za malverzacije i utaju poreza, prekomerna suma je učvrstila reputaciju ovog šezdesedosmogodišnjeg tajkuna kao jednog od najbogatijih biznismena na Balkanu, i pored toga što se to sukobljava s njegovom poznatom željom da se ne ističe i ostane daleko od očiju javnosti.

Spektakularni uspon i pad gospodina Miškovića, zagonetne ličnosti za koju srpski novinari kažu da je navodno plaćao medije da ne pišu o njemu, prikovala je pažnju čitavog regiona. Vlada Srbije je decembra prošle godine nazvala njegovo hapšenje sastavnim delom oštre borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u cilju povećanja šansi ove zemlje da uđe u Evropsku uniju, kao i odbacivanja bezakonja koje je nasleđeno iz ratova na Balkanu 90-ih godina 20. veka.

Aleksandar Vučić, moćni potpredsednik srpske vlade, koji predvodi borbu protiv korupcije, iskoristio je prošle godine svoj Facebook profil da bi ispoljio svoje razočarenje zbog nekada naizgled nedodirljivog poslovnog magnata. „Niko nikada nije pobedio Srbiiju i niko je nikada neće pobediti, a to uključuje i Miroslava Miškovića“, napisao je tom prilikom.

Tužioci kažu da je gospodin Mišković optužen, zajedno sa sinom Markom i još devet osoba da je u periodu od 2005. i 2010. izvukao više od 30 miliona dolara prilikom privatizacije putarskih preduzeća koja su sada otišla pod stečaj. Ukoliko bude osuđen, preti mu 10 godina iza rešetaka.

Saradnici gospodina Miškovića rekli su nam da nije dostupan za intervju. Međutim, njegove pristalice tvrde da su optužbe politički motivisane i da se on našao na meti kao žrtveni jarac. Veb stranica koju je napravila njegova kompanija „Delta Holding“, pod naslovom „Ko je Miroslav Mišković?”, objavila je da on nije počinio nikakvo krivično delo. „Odbacujemo sve optužbe“, izjavila je Branislava Milunov, portparol „Delta Holdinga“.

Gonjenje gospodina Miškovića vlada naziva jednim od napora da se iskoreni korupcija među najnovijim članicama Evropske unije, što povećava šanse državama koje se kandiduju za članstvo, poput Srbije. Češka je nedavno pojačala istragu na visokom nivou protiv korupcije kada je svrgnut s vlasti premijer te zemlje. Bugarsku već nedeljama potresaju protesti protiv mita i ucena. Rumunija je prošlog leta poslala u zatvor premijera upravo zbog optužbi za korupciju. I Hrvatska se bori protiv organizovanog kriminala pošto je prošlog meseca ušla u Evropsku uniju.

Nekoliko dana po polaganju rekordnog jemstva, gospodin Mišković se pojavio u javnosti, što inače retko radi, na konferenciji za novinare u svojoj maloprodajnoj imperiji, gde je rekao da je mogao da ostane u kontaktu sa svojim poslovnim saradnicima čak i u pritvornoj ćeliji. „Delta Holding“ je najveća privatna kompanija u Srbiji koja zapošljava 7.200 ljudi širom Balkana, i obuhvata mrežu firmi koje se bave nekretninama, proizvodnjom hrane, maloprodajom i osiguranjem.

U zemlji koja se bori protiv ekonomskih problema i korupcije još od zbacivanja nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića s vlasti 2000. godine, analitičari kažu da je gospodin Mišković postao snažan simbol nezdrave veze između poslovnih interesa i države koja je omogućila šačici tajkuna da stvore ogromno bogatstvo.

Gospodin Vučić, potpredsednik vlade, optužio je gospodina Miškovića da je davao mesečne „plate“ u iznosu od $40.000 do $65.000 grupi od dvadesetak političara, po saznanjima agencije Beta. On je optužio gospodina Miškovića i za pokušaj da sruši vladu kako bi izbegao detaljniju istragu njegovog poslovanja. Portparol kompanije gospodina Miškovića odbila je da komentariše ove optužbe.

„Mišković je jednostavno postao suviše jak za svoju malu zemlju da bi mogao da se toleriše“, izjavio je Dejan Anastasijević, dopisnik nacionalne srpske agencije Tanjug iz Brisela. „Sistem prisnog prijateljstva u Srbiji ga je stvorio i sada država pokušava da uspostavi ravnotežu“.

Poslovna imperija gospodina Miškovića počela je da se stvara u vreme Slobodana Miloševića, u čijoj je vladi kratko bio na položaju potpredsednika Vlade zaduženog za privatizaciju sprske industrije. Miškovićevi saradnici kažu da je on podneo ostavku zbog neslaganja s Miloševićevom taktikom. Slobodan Milošević je umro u zatvorskoj ćeliji 2006. godine, tokom suđenja za ratne zločine.

Pošto je izašao iz vlade, gospodin Mišković je osnovao privatnu kompaniju „Delta 2M“, koja je procvetala uprkos ratu i međunarodnim sankcijama tako što je prodavao traženu robu široke potrošnje, poput igračaka, čokolade i rolera. Po svrgavanju gospodina Miloševića s vlasti, gospodin Mišković se blisko povezao sa prozapadnim demokratskim reformatorima u zemlji i proširio svoju imperiju.

Ipak, prošlost mu i dalje nije dala mira. U dopisu iz američke ambasade u Beogradu iz 2007. godine, dobijen preko grupe WikiLeaks, koja se bori protiv tajnosti podataka, piše da je gospodin Mišković „koristio nezapamćenu političku korupciju“. U dopisu se ukazuje na to da je „Delta Holding“ imao koristi od spornog dogovora sa srpskom carinom 90-ih godina. U tom tekstu takođe se preporučuje da gospodinu Miškoviću treba uskratiti dozvolu za ulazak u Sjedinjene Američke Države.

Njegovo bogatstvo „stvoreno je na grbači srpskog naroda koji se borio sa užasnim sankcijama i hiperinflacijom dok je on zarađivao na njihovoj muci“, piše u istom dopisu.
Prema tom tekstu, upravnik jugoslovenske carine u to vreme, blizak saradnik gospodina Miloševića, omogućio je povoljan tretman „Delti“, pre svega grejs period od 45 dana za plaćanje carine.

U vreme nezaustavljive hiperinfalcije, gospodin Mišković je navodno mogao da skladišti robu na carini i da je pusti u promet u trenutku kada bi cene naglo skočile.
Gospođa Milunov, portparol „Delta Holdinga“, izjavila je da je sva roba puštana u promet čim bi stigla u Srbiju, i da su sve kompanije u to vreme imale grejs period od 45 dana za plaćanje carine pod uslovom da su imale bankarsku garanciju, koju je „Delta“ imala. Pored toga, ona je naglasila da „Delta Holding“ nije bio na crnoj listi kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama i u evropskim državama krajem 90-ih godina.

Gospodin Mišković, kao i mnogi imućni Srbi koji su pokušavali da izbegnu međunarodne sankcije uvedene početkom devedesetih, registrovao je ofšor kompaniju po imenu „Hemslade Trading“ u poreskom raju u Nikoziji, na Kipru, i tamo prebacila profit kompanije. Gospođa Milunov kaže da je „Hemslade“ osnovan 1992. kao podrška međunarodnom poslovanju „Delta Holdinga“ i da je plaćao sve zakonom propisane poreze u Srbiji i na Kipru.

Gospodin Mišković, sin putujućeg prodavca obuće koji je posedovao imanje u Bošnjanima, selu u centralnoj Srbiji, nekada se takmičio u atletici u državnoj reprezentaciji, a diplomirao je ekonomiju.

Na veb-stranici „Ko je Miroslav Mišković?“ on se seća vremena kada je dečak pokušao da pravi obuću, ali njegov otac nikada nije bio zadovoljan. „Ove nisu dovoljno dobre“, seća se reči svog oca čak i kada mu je, da bi se našalio s njim, podmetnuo par cipela koje je napravio upravo njegov otac.

Iako je njegovo lično bogatstvo obavijeno velom tajne, časopis Forbs je 2007. procenio neto vrednost njegove imovine na više od 1 milijarde dolara. Godine 2001. gospodin Mišković, koji je oženjen i ima dvoje dece, kidnapovan je i oslobođen narednog dana pošto je za njega plaćen otkup od 5 miliona dolara.

Srpski novinar gospodin Anastasijević kazao je da tek treba sačekati kako bi se videlo da li će slučaj protiv gospodina Miškovića imati trajan uticaj na sistem pokroviteljstva koji je tako duboko ukorenjen i institucionalizovan da ga nije lako prevazići.

„Pitanje je da li je vlada ozbiljna u pogledu reformi ili da li će ga neki novi Mišković iz vladajuće partije samo zameniti“, izjavio je gospodin Anastasijević.

Izvor: The New York Times, 04. avgust 2013