U četvrtom izveštaju o stanju u pravosuđu, koji je predstavio Savet za borbu protiv korupcije, na 27 stranica pobrojani su sistemski problemi pravosudnog sistema Srbije, zbog kojih Savet zaključuje da je on zavisan i neefikasan.
Članica Saveta, Jelisaveta Vasilić, rekla je na konferenciji za medije da su nalazi i preporuke izveštaja Vladi Srbije poslati krajem marta, ali nikakav odgovor nije stigao ni od Vlade ni od Ministarstva pravde.
Kao jedan od najvećih problema Savet izdvaja konstantan pritisak izvršne vlasti na pravosuđe: kroz nastupe u medijima, komentarisanje predmeta u toku, premijerove najave žestokih akcija, ocene ministra unutrašnjih poslova da su dokazi veoma snažni i prikazivanje poligrafskog testiranja kao najbitnijeg dokaza.
„Svaka takva izjava predstavlja upustvo i upozorenje šta i kako tužioci i sudije moraju da rade da bi zadovoljili one iz izvršne vlasti od kojih im zavisi egzistencija“, stoji u izveštaju.
Kao primere uticaja politike Savet navodi slučaj „kada premijer naziva Miroslava Miškovića kriminalcem“ i neke druge slične slučajeve.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić je rekao da su, prema njegovom iskustvu, u pravosuđu izraženi apatija i strah. Kao uzrok navodi to što je većini poštenih sudija „svega dosta“ jer znaju da ako na bilo koji način iskorače čeka ih tabloidizacija i pravljenje afera.
Među obrađenim primerima zastrašivanja Savet izdvaja slučaj sudije Vladimira Vučinića, nekadašnjeg predsednika Specijalnog suda u Beogradu, koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića. Nakon odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, sudija Vučinić je bio pod pritiskom da izmeni odluku, a predsednik Višeg suda u Beogradu mu je pretio da će ga smeniti sa mesta predsednika odeljenja i vratiti na redovne krivične predmete.
Savet navodi da ovi slučajevi ukazuju da su predsednici sudova „izvršitelji onoga što političari govore“ i postavlja pitanje „da li u našoj zemlji treba da postoji sud i tužilaštvo ako imamo izvršnu i zakonodavnu vlast, koja tuži, vodi postupak, izvodi dokaze, ceni ih i presuđuje.“
Prema rečima Jelisavete Vasilić pravosuđe će biti zavisno, uplašeno i neažurno sve dok se izvršna vlast prema pravosuđu ponaša sa omalovažavanjem, nipodoštavanjem i zastrašivanjem.
Savet u izveštaju kaže da se u Srbiji donose loši zakoni koji se veoma teško primenjuju i često menjaju, pa je tako u roku od pet godina Zakon o sudijama menjan 12 puta što jasno upućuje da su na zakonima radili nedovoljno stručni ili neiskusni ljudi koji ne znaju da usklade zakone sa životom.
