Miroslav Mišković i Marko Mišković su optuženi zbog poslovnih aktivnosti koje nigde u svetu, pa ni u Srbiji nisu krivična dela, već zakonom regulisani poslovni procesi. Stavlja im se na teret 4 optužbe:

1) Davanje investicionog kredita

Optužnicom se tvrdi da je davanje kredita krivično delo i da je davanjem kredita stečeno faktičko vlasništvo – što je nemoguće po našim propisima.

Hemslade trading limited je dana 23.05.2005. godine zaključio Ugovor o finansijskom kreditu sa PZP Niš na iznos od 23 miliona EUR sa kamatom 3% + EURIBOR. Kredit je uredno prijavljen Narodnoj banci Srbije, a u skladu sa domaćim propisima i vraćen u ugovorenom periodu. Kamata na kredit, koju čak nisu znali ni da obračunaju jer su izostavili EURIBOR, pripisuje se kao protivpravna dobit

U trenutku zaključenja Ugovora o kreditu, kao i u trenutku vraćanja kredita, obe kompanije su u 100% privatnom vlasništvu.

2) Sticanje i prodaja akcija

Optužnicom se tvrdi da je sticanje akcija za 9 miliona EUR i njihova prodaja nakon par godina za 25 miliona EUR protivpravno izvlačenje finasijskih sredstava, a svih 25 miliona EUR je pripisano kao protivpavna korist.

2006. godine profesionalni investitor Mera Fond (u posrednom vlaništvu Marka Miškovića) stekao je u zakonom predviđenoj proceduri 47% akcija PZP Niš za iznos od 9 miliona EUR koje je prodao par godina kasnije za 25 miliona EUR. Kako se radi o strogo propisanoj i kontrolisanoj proceduri, ceo postupak je sproveden po prethodnim odobrenjima Komisije za tržište hartije od vrednosti. Svedok tužilaštva, Dragica Mirčetić, Načelnik odeljenja za distribuciju hartija od vrednosti u Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije, izričito je svedočila da je ceo postupak urađen u skladu sa Zakonom.

Cela poslovna transakcija obavljena između 2 kompanije u privatnom vlasništvu.

3) Navodno uzrokovanje propasti putarskih preduzeća

Optužnicom se tvrdi da su se Miroslav i Marko Mišković sa Milom Đuraškovićem dogovorili 2005. godine, da 2008. godine izvuku novac iz putarskih preduzeća, zbog čega su ona propala krajem 2011. godine, odnosno početkom 2012. godine.

Koliko je cela Optužnica zapravo fiktivna govore sledeći podaci :

• U kupovinu putarskih preduzeća i kroz program obavezne investicije u sva putarska preduzeća je uloženo cca.80 miliona EUR. Tužilac praktično tvrdi da su optuženi svesno izgubili 80 miliona EUR da bi  izvukli 16 miliona EUR.
• Po konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2007.godinu ostvaren je ukupan profit od 30 miliona EUR koji akcionari nisu podigli putem dividende na šta su imali pravo već su reinvestirali u dalji razvoj putarskih preduzeća.- da su akcionari hteli da izvlače dobit kako to optužnica tvrdi, podigli bi dividendu na koju su imali zakonsko pravo i ostvarili dobit od 30 miliona EUR.
• Milo Đurašković kao jedini akcionar 2011. godine, radi prevazilaženja finasijskih poteškoća prouzrokovanih neplaćanjem obaveza od strane Javnog preduzeća Putevi Srbije, zalaže celokupnu svoju privatnu imovinu bankama isključivo da bi obezbedio tekuću likvidnost putarskih preduzeća, a takvu njegovu nameru potvđuje i činjenica da je založio, između ostalog, i porodičnu kuću u kojoj živi, što je još jedan dokaz da nije imao nameru da uništi putarska preduzeća.

Putarska preduzeća su propala zbog permanentnog duga države odnosno Javnog Preduzeća Putevi Srbije koji je konstantno iznosio 100 do 150 miliona EUR i kojima je samo na ime kamate otpisano 40 miliona EUR.

4) Porez

Uvidevši da je optužnica za zloupotrebu službenog položaja nedovoljno potkrepljena činjenicama i dokazima, Tužilaštvo u maju 2013. godine podiže optužnicu za utaju poreza koji nije ni bio utvrđen u tom trenutku. Radi se o porezu  koji je kontrolisan od strane Poreske uprave 2010. godine i uvtrđeno je da je sve urađeno u skladu sa Zakonom. Isti inspektor koji je kontrolisao rad 2010. godine, tri godine kasnije, 2013. godine, nakon pokretanja istrage utvrđuje da porez ipak postoji. Po čijem nalogu?

Reč je o porezu koji nikad nikome u Srbiji nije niti obračunat niti naplaćen za istovetne transakcije.

U toku istrage, Tužilaštvo je odbilo sve dokazne predloge koje je predložila odbrana, saslušanje svedoka, veštačenje, odbijeni su svi ekspertski nalazi i mišljenja čak nije prihvaćeno ni Mišljenje Ministarstva finasija iz tog perioda koje direktno reguliše predmetnu transakciju.

Dokazi da poreza nema:

• Izveštaj KPMG
• Izveštaj Katedre za poresko pravo Pravnog fakulteta u Univerziteta Beogradu i mišljenje profesora sa Katedre za poresko pravo Pravnog fakulteta u Univerziteta Beogradu
• Izveštaj Privrednog savetnika – revizija d.o.o.
• Mišljenje privrednog društva za konsultantske usluge „Fascino“, koje na čelu tima poreskih eksperata vodi raniji rukovodilac u Ministarstvu finansija zadužena za navedenu poresku oblast
• Mišljenje Ministarstva finansija da poreza u konkretnom slučaju nema

Iako je potpuno jasno da nema krivičnog dela u davanju kredita, u kupoprodaji akcija, kao i da je sam porez izmišljen, i svi svedoci Tužilaštva su posvedočili da su sve navedene radnje u skladu sa zakonom, a i samo Tužilaštvo je iznoseći Optužnicu potvrdilo da su sve radnje koje su preduzete pojedinačno zakonite, ali da u zbiru predstavljaju nezakonite radnje. 

II       Fiktivna odgovorna lica

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, pored toga što u ovom konkretnom slučaju nema krivičnog dela, zapravo nema ni odgovornih lica.

Miroslav i Marko Mišković su optuženi kao vlasnici stranih pravnih lica.

• Vlasnik stranog preduzeća nema svojstvo odgovornog lica – Miškovići su optuženi kao vlasnici stranog preduzeća
• Direktor stranog preduzeća nema svojstvo odgovornog lica
• Kontrolni član ili akcionar ne može da bude odgovorno lice ako ne vrši poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica – Miškovići nisu bili kontrolni članovi niti su upravljali poslovima društva

Odgovorno lice po krivičnom Zakonu može biti samo neko ko sam upravlja društvom i vodi njegove poslove.

Čak i da u konkretnom slučaju postoje pravno nedozvoljene radnje a ne postoje, pa čak i da za njih postoje odgovorna lica što ovde nije slučaj, nikako se ne može primeniti Krivični zakonik na ovu pravnu situaciju.Zabrinutost u vezi sa ovom i ovakvom primenom Krivičnog  zakonika  izražena je i u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o naretku Srbije za 2014. godinu ( Poglavlje 23. – odnosi se na pravosuđe i ljudska prava):

„ Većina slučajeva u kojima se ranije postupalo u skladu sa članom 359. ( zloupotreba službenog položaja) Krivičnog zakonika je prekvalifikovana u skladu sa novim članom 234. ( zloupotreba položaja odgovornog lica) koji se primenjuje na privatne subjekte: od 2411 slučajeva ( uključujući 4455 lica) koji su procesuirani u skladu sa bivšim članom 359. i koji su prekvalifikovani, 2202 slučaja ( uključujući 4168 osoba) bila su prekvalifikovana u skladu sa novim članom 234. Ovo ilustruje neprestanu tendenciju da se ova krivična dela prekomerno koriste u kontekstu privrednih sporova, što je štetno za poslovnu klimu i pravnu sigurnost.“

„ Zaključak je da je potrebno hitno pronaći održivo rešenje za preterano pribegavanje tome da se predmeti za krivično delo „ zloupotreba položaja odgovornog lica“ prebace u privatni sektor.“

III      Štetne posledice fiktivne optužnice

Po ovoj i ovakvoj optužnici, posledice po Miroslava i Marka Miškovića, kao i po kompaniju su sledeće:

• Blokirana je kompanijska i privatna imovina u ukupnom iznosu od 45 miliona EUR
• Miroslav Mišković je proveo u privoru 7,5 meseci
• Marko Mišković je proveo u pritvoru 5,5 meseci
• Ustavni sud je ocenio da je navedeni pritvor bio neustavan
• Obojici je oduzet pasoš i zabranjeno napuštanje mesta boravišta
• Položeno je jemstvo u gotovini u iznosu od 12 miliona EUR, a zbog variranja u kursu dinara u odnosu na evro, za 1,5 godinu izgubljeno je 1 milion EUR od položenog iznosa
• Ovakvo fiktivno suđenje predsedniku najveće srpske kompanije direktno ugrožava poslovanje kompanije

PRILOG:

KROLL REPORT od 17.05.2013.godine 

• Kroll je firma za istraživanje korporacija i rizika koja se nalazi na Menhetnu, u Njujorku. To je vodeća firma u svetu u oblasti korporativnog istraživanja i rizika. Osnovana je pre 40 godina. Tokom osamdesetih godina kompanija Kroll je postala poznata kao „privatni detektiv sa Vol Strita“ zahvaljujući kvalitetnom istraživačkom i obaveštajnom radu. Klijentima pruža nezavisnu analizu.

Glavni zaključci iz Kroll report-a

Na osnovu dokaza do kojih smo došli tokom naše istrage, zaključili smo sledeće:

• Utvrdili smo da nema dokaza koji sugerišu da je bilo kada Miroslav Mišković, Marko Mišković, ili bilo ko radi po njihovim instrukcijama ili u njihovu korist, vršio operativnu kontrolu nad preduzećem PZP Niš ili njegovim podružnicama ili povezanim društvima.
• Nadalje, nisu nađeni nikakvi dokazi koji sugerišu da su Miroslav Mišković i Marko Mišković imali bilo kakvu direktnu ulogu u vođenju poslovanja PZP Niš koja je dovela do njegove nelikvidnosti I na kraju stečaja preduzeća u 2011.

• Dobit je ponovno uložena u PZP Niš s ciljem razvoja preduzeća