Scene puštanja okrivljenih na slobodu uz takozvanu kauciju, uobičajena su i tehnička stvar u holivudskim filmovima, ali o otkupu slobode uz novac, postoje kontroverzna mišljenja kako kod nas, tako i u inostranstvu. Dilema – pritvor ili jemstvo postoji svuda u svetu, a kod nas je primetno više sudija koji se zbog zaziranja od osude javnosti i političke elite češće odlučuju za pritvor, kao sigurnu opciju za optuženog. Ne može da pobegne, ne može da utiče na svedoke, ne može da uznemirava javnost i brani se „putem medija”.

Mnogi su bili zaprepašćeni kada je pre nekoliko dana u Španiji na slobodu pušten mašinovođa voza koji je zbog velike brzine izleteo iz šina. Tom prilikom je poginulo 78 osoba. Čovek koji je optužen po 79 tačaka za ubistvo iz nehata, na privremenoj je slobodi, pošto ga je sudija ispitao i naložio mu da se javlja sudu svake nedelje, zabranio mu da napušta Španiju i da upravlja vozovima u narednih šest meseci. Nije saopšteno koliko je jemstvo mašinovođa morao da plati.

Američki sud nedavno je uz kauciju od pet miliona dolara, pustio na slobodu 42-godišnju saudijsku princezu Mišail Al-Aiba, optuženu za trgovinu ljudima. Jedna od šest žena princa iz Saudijske Arabije, nezakonito je držala služavku u svojoj kalifornijskoj vili, prekršivši ugovor potpisan sa njom. Princeza se suočava sa 12-godišnjom kaznom zatvora.

Južnoafričkom olimpijcu Oskaru Pistorijusu, optuženom za ubistvo devojke, odobreno je da položi kauciju od 250.000 dolara kako bi mogao da se brani sa slobode.

Odlukom suda u Londonu, osnivač sajta „Vikiliks” Džulijan Asanž svojevremeno je pušten na uslovnu slobodu uz kauciju od 200.000 funti tokom procesa u kojem se odlučivalo o njegovom izručenju Švedskoj, u kojoj je optužen za silovanje.

U Ostinu u SAD uhapšen je Džastin Karter (19) iz Teksasa, kada je na „Fejsbuku” u šali naveo da će dići u vazduh svoju školu. Određena mu je kaucija od pola miliona dolara koju je za njega platio anonimni donator. Njegov advokat, koji zastupa ubice i silovatelje, izjavio je da nikome nije određena tako visoka suma.

Sud u BiH doneo je pre godinu dana odluku koju su mediji ocenili kao skandaloznu, da uz kauciju od 530.000 tamošnjih maraka na slobodu bude pušten ratni komandant muslimanske vojske Zulfikar Ališpaga i pored činjenice da je tokom suđenja za zločine nad Hrvatima u selu Trusina bilo ozbiljnih indicija da priprema ubistvo glavnog tužioca u tom predmetu.

Uprkos poznatoj slici iz američkih filmova, jemstvo nije pravna institucija koja je potekla iz anglosaksonskih pravnih sistema. Reč je o institutu koji se naširoko koristi i u kontinentalnim krivičnim postupcima poput nemačkog. Na drugoj strani, veliki je broj pravnih sistema, u kojima jemstvo postoji kao mogućnost koja se u praksi sudova retko izriče, kao što je slučaj u Danskoj i Holandiji, jer se mogućnost puštanja iz pritvora uz novac smatra privilegijom bogatih. U efikasnost tih krivičnih postupaka, ipak ne treba sumnjati.

U Engleskoj, jemstvo kao efikasna mera ne samo obezbeđenja prisustva okrivljenog već i kao garant suđenja u razumnom roku, svoj puni zamah dobija donošenjem Zakona o jemstvu iz 1976.godine. U anglosaksonskim pravnim sistemima, kada odlučuje o jemstvu, sudija pred sobom ima kompletnu optužbu sa svim ponuđenim dokazima, pa pošto to uvidi i sam okrivljeni, veća je izvesnost njegovog bekstva – što sigurno smanjuje broj dilema kojima taj sudija mora da se bavi.

Često se ispostavi da je strah sudija od puštanja osumnjičenih uz jemstvo paradoksalan, jer bi prihvatanjem jemstva država u mnogim slučajevima uštedela. Svaki zatvorski dan košta državu, a i uz jemstvo ne bi bilo rizika plaćanja visokih odšteta neosnovano pritvorenima. Od 1. januara 2008. do kraja oktobra prošle godine, sudije su u Srbiji izrekle čak 119.876 dana neosnovanog pritvora ili 328 godina osobama koje su pravnosnažno oslobođene.

Neki od onih koji su uzalud robijali bili su Vujo Zlatar, koji je posle više od pet godina provedenih iza rešetaka oslobođen pred većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu optužbi da je počinio ratni zločin na Ovčari.

Tu je i Marina Andrejić, iz Majilovca, koja je pravnosnažno oslobođena optužbi za ubistvo trinaestogodišnjeg sina Đorđa. Ona je provela u pritvoru dve godine. Miroslavu Miškoviću je traženo više novca za jemstvo nego predsedniku njujorške berze Bernardu Medošu.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević bio je iza rešetaka 13 meseci, a sud ga je kao Zlatara i Andrejićevu proglasio nevinim.

Suma koju je država do sada isplatila zbog neosnovanog boravka građana u pritvoru nezvanično je oko 20 miliona evra. Poznato je da jedan dan iza rešetaka košta oko 100 evra. Pravo na veću odštetu imaju oni građani koji nisu osuđivani. I Evropska komisija je upozorila da srpske sudije radije biraju pritvor među svim drugim merama obezbeđivanja prisustva okrivljenih i da je potrebno te mere zameniti blažim, među kojima je i jemstvo.

Takav stav ima i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji u jednoj odluci navodi da su nadležni organi države dužni da uvek uzmu u razmatranje blaže mere koje su na raspolaganju prema pravu dotične države, pa tek onda ako nisu ispunjeni uslovi za primenu blažih mera, da odrede pritvor. Taj sud smatra da se moraju oceniti faktori koji se odnose na visinu zaprećene kazne, dokazi o prethodnim slučajevima bekstva u vezi sa drugim krivičnim delima, dokazi o planovima o bekstvu, karakter optuženog, njegov moral, mesto stanovanja, radni status, finansijska sredstva, porodične veze, kao i kontakti u inostranstvu.

Medof: 10 miliona za 50 milijardi dolara

Bivši predsednik njujorške elektronske berze i jedan od najuglednijih brokera na Volstritu, Bernard Medof uhapšen je za prevaru sa vrednosnim papirima, odnosno finansijsku piramidu, u kojoj je izgubljeno rekordnih 50 milijardi dolara. Medof se pojavio pred sudom i određena mu je kaucija menicom na 10 miliona dolara. Menica je potpisana i Medof je pušten da se brani sa slobode.

Dorotea Čarnić

Izvor: Politika, 2. avgust 2013